Ispod prve rečenice, sitnijim slovima, pisalo je: „Ako ti neko priđe i kaže da je novčanik njegov, pitaj ga koliko novca ima unutra.“

Djevojka i ja smo se pogledali. Čovjek u sivom duksu je upravo rekao „oko hiljadu“. U novčaniku je bilo tačno dvije hiljade maraka.

„Ovo nije vaše“, rekla je djevojka i zatvorila novčanik.

Čovjeku se lice potpuno promijenilo.

„Dajte mi to i ne pravite problem.“

Napravio je korak prema nama, a tada je starija žena sa drugog kraja parkinga konačno krenula prema nama. Hodala je brzo i viknula:

„Ne dajte mu novčanik!“

Obezbjeđenje je već primijetilo raspravu i dvojica radnika su krenula prema nama. Čim ih je muškarac ugledao, okrenuo se i potrčao između automobila.

Nisu ga stigli.

Starija žena je prišla zadihana.

„Je li novac još unutra?“

Pitao sam je kako zna za novčanik.

Nekoliko sekundi je ćutala, a onda rekla nešto što niko od nas nije očekivao.

„Zato što sam ga ja ostavila.“

Pomislio sam da sam pogrešno čuo.

Objasnila nam je da je nekoliko dana ranije njen unuk podigao dvije hiljade maraka s njenog računa. Novac je trebalo da odnese majstoru koji joj je renovirao kupatilo, ali joj je kasnije rekao da je novčanik izgubio.

Njoj je priča bila sumnjiva.

Sljedećeg dana slučajno je čula njegov razgovor telefonom. Dogovarao se s nekim muškarcem da na parkingu ostave novčanik sa novcem i vide ko će ga uzeti. Plan je bio jednostavan: kada ga neko pronađe, prišao bi čovjek koji bi tvrdio da je vlasnik. Ako mu predaju novčanik bez provjere, novac bi nestao, a pravi pronalazač teško bi mogao dokazati šta se dogodilo.

„A zašto ste vi onda ostavili novčanik?“ pitao sam.

Starija žena se nasmijala.

Uzela je novac od unuka prije nego što je uspio sprovesti plan i sama napravila isti „test“. Htjela je da vidi ko je čovjek s kojim se njen unuk dogovara i da konačno ima dokaz da je ne laže.

Zato je stavila papirić unutra i sačekala sa strane.

Obezbjeđenje je pozvalo policiju. Pregledali su snimke kamera sa parkinga i vrlo brzo ustanovili da se muškarac u sivom duksu prije toga sastao sa njenim unukom.

Ali priča se završila mnogo mirnije nego što smo očekivali.

Žena je uzela svoj novčanik, prebrojala novac i zahvalila djevojci koja ga je pronašla.

Izvadila je dvije novčanice i pružila joj ih.

Djevojka nije htjela da uzme ni marku.

„Nisam vam vratila novčanik zbog nagrade.“

Starija žena ju je nekoliko trenutaka gledala, vratila novac u novčanik i rekla:

„Upravo sam danas provjeravala pogrešnog čovjeka. Trebalo je samo da vidim da još postoje pravi.“

A muškarac u sivom duksu?

Policija ga je pronašla iste večeri.

Najveće iznenađenje bilo je što novčanik uopšte nije bio prvi put da su on i unuk pokušali sličnu prevaru.

Samo je ovoga puta žena kojoj su mislili da mogu lako uzeti novac bila jedan korak ispred njih.