Ono što mi je bilo u rukama

„Čekaj! Nije ono što misliš!“ viknula sam i podigla obje ruke.

U jednoj sam držala metar, a u drugoj komad papira sa ispisanim dimenzijama.

Muž je gledao čas mene, čas svog druga.

„Zašto si onda na koljenima ispred njega?!“

Njegov drug je progutao knedlu.

„Brate, pukao mi je rajsferšlus na pantalonama. Ona pokušava da ga popravi.“

„I zato joj govoriš: ‘Još malo, samo nemoj da staješ’?!“

Tek tada sam shvatila kako je sve izgledalo.

„Zato što nisam mogla da provučem klizač!“ viknula sam. „Pogledaj šta držim!“

Prišla sam mu i pokazala mali metalni klizač koji mi je ostao među prstima. Muž ga je pogledao, ali lice mu se nije promijenilo.

„Skini pantalone“, rekao je drugu.

„Molim?!“

„Skini ih da vidim taj rajsferšlus.“

„Jesi li normalan?“

„Prije minut ti nije smetalo da moja žena kleči ispred tebe!“

Situacija bi možda postala smiješna da muž nije bio potpuno bijesan.

Njegov drug je tada skinuo kaiš i okrenuo se prema njemu.

„Pogledaj sam.“

Rajsferšlus je zaista bio pokvaren.

Muž je nekoliko sekundi ćutao, a onda me pogledao.

„Dobro… zašto ti njemu popravljaš pantalone?“

Tu sam zastala.

Jer taj dio mu još nisam rekla.

„Zato što sam ih ja pokvarila.“

Obojica su me pogledala.

„Kako si ih ti pokvarila?“ pitao je muž.

Duboko sam udahnula.

„Jutros je došao da mi pomogne oko ormara koji sam ti kupila za godišnjicu. Nisam htjela da znaš. Dok smo ga unosili, zakačio je pantalone za ekser i pocijepao rajsferšlus. Pošto si trebalo da stigneš tek za dva sata, pokušala sam da ga popravim.“

Muž je pogledao prema hodniku.

Iza kutija se vidio veliki zapakovani ormar.

Na njemu je bila zalijepljena cedulja:

„Za mog muža — da konačno prestaneš da mi zauzimaš pola ormara.“

Tišina.

Njegov drug je prvi prasnuo u smijeh.

„Brate, zamalo si me ubio zbog rajsferšlusa.“

Muž se nije smijao. Prišao mi je i tiho rekao:

„Izvini. Kad sam otvorio vrata… nisam vidio ni metar ni papir.“

„Vidjela sam šta si ti vidio“, odgovorila sam. „Ali mogao si prvo da pitaš.“

Tada se njegov drug nakašljao.

„Ako ste završili bračnu terapiju, može li neko da mi popravi pantalone?“

Pogledala sam ga.

„Ne. Završila sam s tim.“

Muž se prvi put nasmijao.

„Daj ih meni.“

Drug ga je pogledao u nevjerici.

„Ti znaš da popraviš rajsferšlus?“

„Nemam pojma.“

„Pa šta ćeš onda?“

Muž ga je potapšao po ramenu i otvorio ulazna vrata.

„Odvešću te krojaču. Jer ako te još jednom zateknem sa mojom ženom u ovoj pozi, nije važno šta drži u rukama.“

Danas se sva trojica smijemo toj sceni.

Ali njegov drug više nikada nije došao kod nas u pantalonama sa rajsferšlusom.

Dolazi isključivo u trenerci.