Prišao mi je toliko blizu da sam mogla osjetiti njegov parfem. Nisam se pomjerila, iako mi je srce tuklo kao ludo. Pogledao me pravo u oči i tiho rekao: „Moram nešto da ti priznam. Već mjesecima pokušavam da prestanem da mislim na tebe.“

Ostala sam bez riječi. Pitala sam ga da li je svjestan šta govori i da je on dečko moje sestre. Samo je spustio pogled i rekao: „Znam. Zato sam ćutao. Ali svaki put kad dođem kod vas, uhvatim sebe kako prvo tražim tebe.“

Odmakla sam se i rekla mu da prestane. Nisam željela da budem djevojka koja će sestri iza leđa uraditi nešto takvo. Tada je izgovorio rečenicu koja me potpuno zbunila: „Misliš da je između mene i tvoje sestre sve onako kako izgleda?“

Prije nego što sam stigla išta da pitam, začula sam ključ u bravi. Sestra se vratila ranije.

On je brzo sjeo na drugi kraj kauča, a ja sam pokušavala da izgledam normalno. Čim je ušla, pogledala je prvo mene, pa njega. Nije rekla ništa, ali njen izraz lica mi je govorio da je nešto primijetila.

Te večeri mi je poslala poruku: „Dođi sutra kod mene. Moramo razgovarati nasamo.“

Nisam spavala gotovo cijelu noć. Bila sam ubijeđena da je vidjela nešto ili da joj je on priznao šta mi je rekao.

Sutradan sam otišla kod nje sa knedlom u grlu. Sjela je preko puta mene i bez ikakvog uvoda rekla: „Znam da ti se sviđa.“

Odmah sam počela da se pravdam, ali me prekinula.

„Nisam ljuta zbog toga.“

Tada je izvadila telefon i pokazala mi poruke između njih dvoje. Posljednjih nekoliko mjeseci gotovo da nisu razgovarali kao par. Prepucavali su se, prekidali, mirili, pa ponovo svađali.

„Mi smo završili prije dvije sedmice“, rekla je.

Zbunjeno sam je pogledala. „Kako završili? Pa juče ste bili zajedno.“

„Nismo. Došao je da uzme svoje stvari. Nisam htjela nikome još govoriti.“

Osjetila sam olakšanje, ali ono je trajalo svega nekoliko sekundi.

Sestra je spustila telefon i dodala: „Ali postoji nešto što ne znaš. Razlog zbog kojeg smo se posljednjih mjeseci svađali bila si upravo ti.“

Zaledila sam se.

„Priznao mi je da mu se sviđaš“, nastavila je. „I znaš šta je najgore? Primijetila sam to mnogo prije njega.“

Pitala sam je da li me mrzi.

Dugo me je gledala, a onda odmahnula glavom.

„Ne mrzim tebe. Ali želim da dobro razmisliš. Ima 38 godina, ti 22. Ako odlučiš da uđeš u tu priču, nemoj to raditi zato što ti godi njegova pažnja.“

Nekoliko dana nisam odgovarala ni njemu ni sestri.

A onda me je jedne večeri čekao ispred zgrade.

Nije pokušao da me zagrli. Samo je rekao: „Ako kažeš da odem, više ti se nikada neću javiti.“

Gledala sam čovjeka koji me mjesecima privlačio i prvi put shvatila da više nema zabranjene igre, pogleda preko stola ni tajnih poruka.

Sada sam zaista morala da odlučim.

Prišla sam mu i rekla: „Možemo otići na kafu. Jednu. Bez obećanja.“

Nasmijao se.

I upravo tada se iza mene začuo sestrin glas:

„Samo da znaš jedno.“

Okrenula sam se preplašena.

Prišla mi je, zagrlila me i šapnula:

„Ako već biraš njega, nemoj izgubiti sebe.“

Te večeri smo prvi put sjeli jedno preko puta drugog bez skrivanja.

A ono što je mjesecima izgledalo kao početak porodičnog skandala, postalo je početak veze koju niko od nas nije planirao — ali ovaj put bez laži, tajni i pogleda preko tuđeg ramena.