Svekrva ga je pogledala nekoliko sekundi, a onda rekla: „A ti? Kad si posljednji put ustao noću zbog djece, spremio ručak ili odveo ih kod doktora?“

Muž je odmah pokušao da se nasmije i okrene na šalu, ali ona nije stala. Rekla mu je da se dobro sjeća kako je i ona izgledala dok su joj djeca bila mala — bez vremena za frizera, neispavana i stalno u žurbi.

„Lako je pričati da se žena zapustila kad ti živiš kao da nemaš troje djece“, rekla mu je.

Ja sam ćutala, jer nisam očekivala da će baš ona stati na moju stranu.

Onda ga je pitala nešto što ga je potpuno zaustavilo:

„Ako ti toliko smeta kako izgleda, šta si ti uradio da ona ima makar sat vremena samo za sebe?“

Nije znao šta da kaže.

Svekrva je tada uzela torbu i rekla da će od tog dana jednom sedmično uzimati djecu kod sebe, ali pod jednim uslovom — da i njen sin počne da radi svoj dio posla u kući.

Mužu se to nije dopalo. Rekao je da on radi cijeli dan.

„Radi i ona“, odgovorila mu je. „Samo njen posao ne završava u četiri.“

Te večeri smo prvi put ozbiljno razgovarali bez prepirke. Rekla sam mu da mene nisu povrijedili nokti ni kosa, nego to što je mjesecima gledao samo kako izgledam, a nije primijetio koliko sam umorna.

Narednih dana nije se čudesno promijenio. Bilo je rasprava, zaboravljao je obaveze i nekoliko puta sam morala da ga podsjetim.

Ali onda je počeo sam voditi djecu na treninge, spremati ih za spavanje i subotom ujutro preuzimati sve dok ja izađem iz kuće.

Poslije skoro dva mjeseca otišla sam kod frizera.

Kad sam se vratila, pogledao me i rekao: „Baš lijepo izgledaš.“

Nasmejala sam se i odgovorila:

„Znam. Ali znaš šta je još ljepše? To što sam danas prvi put otišla bez razmišljanja ko će čuvati djecu.“

Tu je konačno shvatio.

Problem nikada nije bio u tome što sam se „zapustila“.

Problem je bio što je godinama imao luksuz da brine o sebi jer sam ja brinula o svima ostalima.