Čim je zatvorila vrata stana, ustao sam i krenuo za njom. Nije pozvala lift, već je sišla stepenicama. Pratio sam je na odstojanju, sve dok nije izašla ispred zgrade.

Tamo ju je čekao komšijin sin Marko, momak od 24 godine. Čim ju je ugledao, prišao joj je i nešto šapnuo. Ona se nasmijala, a onda su zajedno krenuli prema njegovom automobilu.

Krv mi je proključala! Htio sam da izletim i napravim scenu, ali sam odlučio da sačekam.

Marko je otvorio gepek i izvadio veliku crnu torbu. Žena je pogledala oko sebe, a zatim mu pružila novac.

TADA SAM ISTRČAO I POVIKAO: „ŠTA TO VAS DVOJE RADITE IZA MOJIH LEĐA?!“

Žena je vrisnula, a Marko ispustio torbu. Iz nje su ispale muške patike, trenerka i nekoliko kutija.

„JESI LI TI NORMALAN?!“, viknula je žena.

„Ja nisam normalan?! Kriješ se s komšijinim sinom, daješ mu pare i misliš da sam budala?!“

Marko je pokušao nešto da kaže, ali sam ga prekinuo.

„Ti ćuti! Znam te otkad si bio dijete!“

U tom trenutku iz zgrade je izašao njegov otac. Kada nas je ugledao, uhvatio se za glavu.

„Šta si sad napravio, Marko?!“

„Ništa, tata! Čovjek je sve pogrešno shvatio!“

Moja žena je podigla torbu i gurnula mi je u ruke.

„OTVORI I POGLEDAJ, KAD SI VEĆ TAKO PAMETAN!“

U jednoj kutiji nalazio se sat. Prepoznao sam model koji sam mjesecima gledao u izlogu. U drugoj je bila košulja moje veličine.

A na dnu torbe ugledao sam fotografiju pokojnog oca.

Zanijemio sam.

„Šta će njegova slika ovdje?“, upitao sam.

Ženi su oči zasuzile.

„Sutra je deset godina otkako je umro. Znam koliko ti je teško. Htjela sam da ti priredim nešto lijepo, da okupim njegove prijatelje i tvoju porodicu.“

Marko je spustio pogled.

„Moj otac ima stare snimke s vašim ocem. Prebacili smo ih na USB. Zato smo se sastajali.“

„A ono ispred zgrade? Zašto te je gledao i smijao se?“

Žena me pogledala kao da ne vjeruje šta čuje.

„Zato što mi je rekao da sam prosula kafu niz leđa! Pokazivao mi je fleku na pantalonama!“

Komšijin otac se glasno nasmijao, ali mojoj ženi nije bilo smiješno.

„A znaš šta je najgore?“, rekla je. „Nisi me ni pitao. Odmah si pomislio najgore.“

Pokušao sam da je zagrlim, ali se izmakla.

Te večeri nije razgovarala sa mnom.

Sutradan smo ipak okupili porodicu. Kada se na televizoru pojavio moj otac, nasmijan i živ na starom snimku, nisam mogao da zadržim suze.

Na kraju snimka rekao je: „Sine, čuvaj one koji te vole. Njih je najteže pronaći.“

Pogledao sam ženu. Sjedjela je pored mene, ali me nije držala za ruku.

Tek tada sam shvatio koliko sam je povrijedio.

Pred svima sam joj se izvinio.

Ona je samo tiho rekla: „Oprostiću ti. Ali povjerenje ćeš morati ponovo da zaslužiš.“

I bila je u pravu. Jedna moja ljubomorna scena zamalo je uništila ono što smo godinama gradili.