Žena je pokušala da ustane iz smrskanog automobila, ali ju je policajac zaustavio. Bila je povrijeđena, a na zadnjem sjedištu njena djevojčica plakala je i dozivala majku.

„Otkud poznajete mog muža?“, upitala sam drhtavim glasom.

„Već šest mjeseci mi prijeti!“, odgovorila je. „Večeras sam mu rekla da je među nama gotovo!“

Pogledala sam muža. Stajao je pored policijskog automobila i ponavljao da žena laže.

„Kakvih šest mjeseci?“, viknula sam.

Žena me je pogledala sa sažaljenjem.

„Nisam znala da je oženjen. Rekao mi je da se razveo i da živi sam.“

U tom trenutku shvatila sam da moj muž nije samo pijan izazvao nesreću. Žena u drugom automobilu bila je njegova ljubavnica!

Policajac ga je odveo na alkotestiranje, a mene su ljekari pregledali zbog povrede glave. Djevojčica je, srećom, bila van životne opasnosti.

U bolnici sam saznala još nešto. Žena je ispričala policiji da ju je muž te večeri čekao ispred restorana i prijetio joj jer je odlučila da prekine vezu.

„Rekao je da će mi zagorčati život ako ga ostavim“, pričala je kroz suze.

A onda je izgovorila rečenicu koja me je potpuno slomila.

„Rekao mi je i da će uskoro ostaviti ženu i djecu.“

Dok sam ja kod kuće brinula o našoj porodici, on je drugoj obećavao zajednički život!

Sutradan me je nazvao iz policijske stanice.

„Molim te, reci da si ti vozila! Spasi našu porodicu!“

„Našu porodicu?“, upitala sam. „Na koju misliš? Na mene i djecu ili na ženu kojoj si obećavao brak?“

Zaćutao je.

„Znači, sve znaš?“

„Znam dovoljno.“

Policiji sam ispričala istinu. Potvrdila sam da je muž vozio, da je pio i da me je poslije sudara prisiljavao da preuzmem krivicu.

Pokrenuta je istraga, a ja sam s djecom otišla kod roditelja.

Nekoliko dana kasnije svekrva je došla i zahtijevala da povučem izjavu.

„Zar ćeš zbog jedne žene uništiti brak?“

„Nisam ga ja uništila. Vaš sin je mogao da ubije dijete, a onda je pokušao da mene okrivi!“

Prvi put nije imala odgovor.

Pokrenula sam razvod. Muž je kasnije priznao prevaru i pokušao da me ubijedi da mu oprostim. Govorio je da je sve bila greška.

Ali jedna greška ne traje šest mjeseci. I jedna greška ne tjera ženu da laže policiji dok povrijeđeno dijete plače u drugom automobilu.

Mjesecima kasnije stigao je poziv za sud. Otišla sam i ponovila sve što sam vidjela i čula.

Kada sam izlazila, muž me je zaustavio.

„Zar me više nimalo ne voliš?“

Pogledala sam ga i odgovorila:

„Voljela sam čovjeka za kojeg sam mislila da si ti. Onaj koji je te noći tražio da preuzmem njegovu krivicu za mene više ne postoji.“

I prvi put poslije nesreće otišla sam bez straha.