„Kako misliš da bježim? Šta si uradio?!“ viknula sam.

Muž me je prekinuo: „Nemamo vremena. Idi po djecu kod moje majke i vozi prema sestri. Ne vraćaj se kući.“

„ŠTA SI ZALOŽIO?“

Nastala je tišina.

„Stan.“

Zaledila sam se. Stan smo godinama otplaćivali zajedno i pola je bilo moje.

„Nisi mogao založiti moj dio.“

„Nisam ni založio stan“, rekao je tiho. „Lagao sam njima.“

Tek tada sam shvatila da je situacija mnogo gora.

Prije nekoliko mjeseci muž je ušao u posao sa čovjekom kojeg sam znala samo kao Sašu. Govorio mi je da uvoze automobile. Istina je bila da je Saša radio za ljude kojima se nije dugovalo. Muž je od njih uzeo 80.000 eura da završi veliki posao, ali je novac nestao zajedno sa njegovim partnerom.

Da bi dobio još nekoliko dana, pokazao im je papire našeg stana i rekao da nekretnina pripada samo njemu.

„A šta pripada meni i djeci?“ pitala sam.

Ponovo je zaćutao.

„Parcela tvog oca.“

Osjetila sam kako mi ruke drhte.

Moj pokojni otac ostavio mi je zemlju pored magistrale. Nisam je željela prodati i muž je to dobro znao.

„Obećao si NJIMA moju zemlju?!“

„Samo sam kupovao vrijeme.“

U tom trenutku u retrovizoru sam ugledala crni džip.

Bio je nekoliko automobila iza mene.

„Opet su tu“, šapnula sam.

Muž je odmah rekao: „Ne idi kod moje majke. Znaju gdje su djeca.“

Srce mi je stalo.

„Kako znaju?!“

„Zato što nas neko prati već danima.“

Skrenula sam na benzinsku pumpu punu ljudi. Džip je produžio.

Mislila sam da sam ih se riješila.

Onda mi je prišao radnik pumpe i pružio malu kovertu.

„Gospođo, čovjek je prije deset minuta rekao da vam ovo dam ako dođete.“

Unutra nije bilo prijetnje.

Bila je fotografija.

Muž sjedi u restoranu sa Sašom i čovjekom koji me je upravo zaustavio na putu.

Na poleđini je pisalo:

„PITAJ MUŽA KO JE STVARNO UZEO 80.000.“

Nazvala sam ga ponovo.

„Gdje je novac?“

„Rekao sam ti, partner je nestao.“

„Imam fotografiju na kojoj sjediš sa njima.“

Muk.

A onda je prekinuo vezu.

Tada sam prvi put pomislila da možda ne bježim od ljudi kojima moj muž duguje.

Možda bježim zbog njega.

Odvezla sam djecu kod sestre i pravo otišla u policiju.

Do ponoći su priveli muža.

Istina je izašla nekoliko dana kasnije.

Partner nije ukrao novac.

Moj muž jeste.

Planirao je da sa 80.000 eura nestane, a ljudima kojima je dugovao ostavi priču da mogu uzeti moju zemlju.

Crni džip nije me zaustavio zato što su tražili mene.

Tražili su njega.

A čovjek koji mi je rekao da pitam muža za ono što pripada meni i djeci zapravo mi je tog dana dao jedino upozorenje koje mi je trebalo.

Jer najveća opasnost nije sjedila u crnom džipu.

Godinama je spavala pored mene.