Tajna moje sestre
Ostala sam ukopana na balkonu. Ona je prošla pored mene bosa, sa cipelama u ruci, zakopčavajući njegovu košulju. Uhvatila sam je za ruku i šapnula: „Jesi li ti normalna? Čovjek može otac da ti bude!“
„Tiše“, procijedila je. „Mama i tata ne smiju saznati.“
Uvukla sam je u sobu i zatvorila vrata. Pitala sam koliko dugo traje. Očekivala sam da kaže da se desilo jednom, da je napravila glupost. Spustila je pogled.
„Osam mjeseci.“
Nisam mogla vjerovati. Osam mjeseci živimo preko puta njega, pozdravljamo ga, tata s njim pije kafu, a moja sestra noću prelazi ulicu i ulazi u njegovu kuću.
„Znaš li da je bio na mom osamnaestom rođendanu?“, viknula sam.
„Znam. Tada me nije ni gledao tako.“
Rekla mi je da je sve počelo prošle zime. Pomogao joj je kada joj se automobil pokvario, poslije su počeli da se dopisuju. Prvo bezazleno, pa sve češće. Zaklela se da je niko ni na šta nije tjerao.
Ali onda je izgovorila ono zbog čega sam zanijemila:
„Hoću da se udam za njega.“
Sutradan sam ga sačekala ispred kuće. Čim me ugledao, znao je.
„Ako je povrijediš, reći ću sve“, rekla sam.
Nije se pravdao. Samo je odgovorio: „Volim tvoju sestru. I upravo zato više ne želim da se krijemo.“
Nije ni završio rečenicu kada sam iza sebe začula tatin glas:
„Šta vas dvoje imate da krijete?“
Okrenula sam se. Tata je stajao na kapiji.
Sestra je izašla iz kuće i prvi put nije pobjegla.
„Tata, ja sam s njim.“
Mislila sam da će ga udariti. Prišao mu je toliko blizu da sam već krenula između njih. Ali tata je samo pogledao sestru.
„Koliko dugo?“
„Osam mjeseci.“
Te večeri u našoj kući nastao je haos. Mama je plakala, tata nije govorio ni sa kim, a sestra je spakovala stvari i otišla kod komšije.
Mjesecima nisu razgovarali.
Mislila sam da će njihova veza brzo propasti čim prestane uzbuđenje skrivanja. Nije.
Dvije godine kasnije stajala sam pored sestre dok se spremala za vjenčanje. Tata je došao posljednji. Bez riječi joj je pružio ruku i odveo je do mladoženje.
Danas su zajedno već šest godina.
A kad neko u porodici spomene kako su se upoznali, sestra me pogleda, stavi prst preko usana i nasmije se.
I svaki put se sjetim one zore kada se preko ulice vratila kući u njegovoj košulji.
