Ista soba kao prošli put

Muž me je pogledao tako da sam odmah znala šta misli.

„Datum?“, kratko je pitao recepcionera.

Čovjek je pročitao datum od prije četiri mjeseca. Srce mi je preskočilo. Tog vikenda jesam bila van grada — ali kod sestre. Barem sam bila potpuno sigurna da sam tamo prespavala.

„Pokažite mi ime gosta“, rekla sam.

Recepcioner je okrenuo monitor prema sebi i ponovo provjerio.

„Vaše ime i prezime. Isti broj telefona.“

Muž se nasmijao, ali onim nervoznim smijehom koji kod njega znači da je bijesan.

„I dalje nikad nisi bila ovdje?“

„Nikad.“

Tražila sam da pozovu menadžera. Poslije nekoliko minuta sišao je stariji čovjek i pregledao rezervaciju. Onda je rekao nešto još gore.

„Rezervisana je soba za dvije osobe.“

Muž je ustao.

„Odlično. A ime druge osobe?“

Menadžer je zastao.

„Vaše.“

Sad smo oboje ćutali.

„Molim?“, izgovorio je muž.

Na rezervaciji su bila naša imena, naši brojevi telefona, čak i adresa. Plaćeno gotovinom. Kao da smo zaista zajedno proveli noć u tom hotelu.

Meni više nije bilo do svađe. Neko je očigledno koristio naše podatke.

Menadžer je rekao da se snimci kamera čuvaju samo nekoliko mjeseci i da možda više ne postoje. Ipak, pozvao je kolegu iz kancelarije.

Poslije desetak minuta vratio se sa laptopom.

„Imamo arhiviranu fotografiju sa prijave gosta.“

Okrenuo je ekran.

Za pultom je stajala žena približno mojih godina. Kosa slična mojoj, naočare, čak i jakna kakvu sam tada imala.

Ali to nisam bila ja.

Pored nje je stajao muškarac.

Muž se približio ekranu i potpuno problijedio.

„Poznaješ ga?“, pitala sam.

Nije odgovorio.

Ponovila sam pitanje.

„To je moj brat.“

Mislila sam da se šali.

Nazvali smo ga odmah. Prvo je tvrdio da nema pojma o čemu pričamo. Kada mu je muž rekao da postoji fotografija, nastala je tišina.

Onda je priznao.

Mjesecima je imao vezu sa udatom ženom. Plašili su se da ih neko ne pronađe, pa je prilikom prijave dao naše podatke. Znao je moju adresu, broj telefona, sve.

„A zašto njeno lice liči na moje?“, pitala sam.

Odgovor me dotukao.

Žena je bila moja bivša koleginica.

I upravo je ona predložila da koriste moje podatke jer je znala da sam tog vikenda kod sestre.

Muž je spustio telefon bez riječi.

Okrenula sam se recepcioneru.

„Znači, ipak nisam bila ovdje?“

Čovjek je pocrvenio.

„Izvinite. Očigledno je došlo do zloupotrebe podataka.“

Te večeri smo ostali baš u tom hotelu.

Kada nam je recepcioner pružio karticu, nervozno se nasmijao:

„Želite li istu sobu kao prošli put?“

Muž ga je pogledao.

Ja sam prasnula u smijeh.

„Može bilo koja. Samo ovaj put upišite ljude koji stvarno spavaju u njoj.“