Muž me je pogledao, a osmijeh mu je nestao s lica.

„Svakog četvrtka?“ ponovio je.

Konobar je tek tada shvatio da nešto nije u redu. Počeo je da se izvinjava, ali muž ga je zaustavio i pitao s kim obično dolazim. Osjetila sam kako mi srce lupa, iako sam bila sigurna da nikada ranije nisam kročila u taj kafić.

„Uvijek sama uđete“, rekao je konobar. „Ali poslije desetak minuta dođe jedan muškarac. Sjednete za onaj sto kod prozora.“

Pokazao je prema uglu lokala.

Muž je ustao. „Kako izgleda?“

Konobar je opisao visokog muškarca, prosijede kose, sa ožiljkom iznad obrve. Kada je spomenuo ožiljak, muž je problijedio.

„To je moj brat“, rekao je.

Zanijemila sam. Njegov brat živi u Austriji već tri godine i, koliko sam znala, nije dolazio mjesecima. Izvadila sam telefon i odmah ga pozvala. Nije se javljao.

Konobar je tada rekao nešto još čudnije. „Prošlog četvrtka ste se posvađali. Čuo sam vas kako mu govorite da je ovo posljednji put.“

Muž me je gledao kao stranca.

„Prošli četvrtak sam bila kod majke“, rekla sam i odmah je pozvala. Majka je potvrdila da sam cijelo popodne provela kod nje.

Konobar je odmahnuo glavom. „Ne znam šta se dešava, ali znam koga sam posluživao.“

Tada je prišao kasi, uzeo telefon i rekao da imaju kamere. Vlasnik mu je dozvolio da otvori snimak od prošlog četvrtka.

Stali smo iza pulta.

Na ekranu se vidio ulaz u kafić. Vrijeme — 17:42.

Vrata su se otvorila.

Ušla je žena.

Ista jakna kakvu imam. Ista kosa. Ista torba.

Muž me je uhvatio za ruku.

„To si ti.“

„Nisam.“

Snimak se nastavio. Žena je sjela za sto kod prozora. Nekoliko minuta kasnije ušao je muškarac.

Bio je to mužev brat.

Ali kada je žena okrenula lice prema kameri, oboje smo zanijemili.

Nisam bila ja.

Bila je to moja mlađa sestra.

Muž je odmah pozvao svog brata. Ovog puta se javio. Nakon nekoliko sekundi ćutanja priznao je sve. Vratio se iz Austrije prije mjesec dana, ali nije želio da porodica zna. On i moja sestra tajno su se viđali jer su znali kakav bi haos nastao — on je bio dvadeset godina stariji od nje i još uvijek zvanično oženjen.

Ali jedno mi nije bilo jasno.

„Zašto je konobar mislio da sam to ja?“

Konobar je spustio pogled.

„Zato što mi je rekla da se zove vašim imenom.“

Odmah sam pozvala sestru.

Javila se poslije trećeg zvona.

„Zašto koristiš moje ime?“

Nastala je tišina.

A onda je zaplakala.

„Zato što njegova žena zna moje pravo ime.“

Tada smo shvatili cijelu priču.

Sestra se predstavljala kao ja kako njegova žena ne bi saznala s kim se zaista viđa. Nije ni pomislila da će jednog dana baš mene konobar prepoznati.

Muž je spustio telefon na sto i pogledao me.

„Došli smo samo na kafu.“

Pogledala sam dvije netaknute šoljice ispred nas.

„Izgleda da smo danas dobili mnogo više od kafe.“