Pismo novih komšija

Naime, napisali su da imaju mogućnost da kupe stan iznad mene, ali prije nego što potpišu ugovor žele da me pitaju nešto neobično.

„Čuli smo da već godinama živite u ovoj zgradi. Molimo vas da nam iskreno kažete zašto se prethodni vlasnik toliko žurio da proda stan.“

Zbunila sam se. Komšija mi nikada nije rekao da ima bilo kakav problem. Živio je iznad mene skoro deset godina i djelovao sasvim normalno.

Na dnu pisma ostavili su broj telefona.

Pozvala sam ih.

Žena se javila i odmah rekla: „Izvinite što vas uznemiravamo, ali vlasnik nam je spustio cijenu za skoro 20.000 eura samo da završimo kupovinu ove sedmice.“

To mi je već bilo čudno.

Pitala sam je zašto sumnjaju da nešto nije u redu.

Zaćutala je.

„Jer smo sinoć ostali u stanu nekoliko sati da izmjerimo prostorije. Oko dva ujutro neko je otključao ulazna vrata.“

Osjetila sam jezu.

„Ko?“

„Ne znamo. Kada smo izašli u hodnik, nikoga nije bilo.“

Odmah sam nazvala bivšeg komšiju. Prvo se nije javljao. Poslije deset minuta poslao mi je poruku: „Nemoj se miješati.“

Tada sam znala da nešto krije.

Nove komšije još nisu bile potpisale konačni ugovor, pa smo se dogovorili da se te večeri nađemo u stanu.

Oko ponoći nas troje smo sjedili u mraku.

Ništa.

U 1:47 začuo se ključ.

Kvaka se polako spustila.

Vrata su se otvorila i u stan je ušao stariji čovjek sa kesama u rukama. Kada nas je ugledao, ukočio se.

„Ko ste vi?“ povikala sam.

Čovjek je zbunjeno pokazao ključ.

„Ja ovdje živim.“

Ispostavilo se da mu je bivši komšija godinama izdavao jednu sobu na crno. Čovjek je radio noćne smjene i gotovo nikada nije bio tu kada sam ja budna. Komšija mu nije rekao da prodaje stan — samo mu je uzeo kiriju unaprijed za još šest mjeseci.

Zato se toliko žurio sa prodajom.

Ali tu nije bio kraj.

Kada je čovjek izvadio ugovor koji je imao s njim, nova vlasnica je primijetila nešto.

Na papiru nije pisalo da iznajmljuje sobu.

Pisalo je da iznajmljuje cijeli stan.

Kupci su već sljedećeg jutra odustali od kupovine i odnijeli dokumentaciju advokatu.

A bivši komšija?

Nazvao me bijesan.

„Zašto nisi gledala svoja posla?“

Samo sam mu odgovorila:

„Jesam. Ovo je moja zgrada. Upravo sam gledala svoja posla.“

Tri dana kasnije oglas za stan je nestao.

A pismo novih komšija i danas čuvam.

Jer da ga nisu ubacili u moje sanduče, kupili bi stan u koji bi im jedne noći potpuni stranac ušao — sa svojim ključem i ugovorom da je stan njegov dom.