Šef je poznavao moju suprugu

Čim sam izašao iz kancelarije, nazvao sam suprugu. Nije se javila. Zvao sam ponovo, pa treći put. Ništa. U glavi mi je odzvanjalo samo ono što je šef rekao: „Pitaj svoju suprugu.“

Otišao sam pravo kući. Zatekao sam je u kuhinji. Čim me je ugledala usred radnog vremena, spustila je šolju i pitala šta se dogodilo.

„Dobio sam otkaz. Šef kaže da pitam tebe zašto.“

Lice joj se promijenilo.

Sjela je i nekoliko sekundi ćutala, a onda priznala da ga poznaje. Prije nego što smo se upoznali, njih dvoje su skoro dvije godine bili u vezi. Nikada mi to nije rekla jer je smatrala da je prošlost završena.

„Zašto je onda juče, čim si ga vidjela na ekranu, pobjegla iz sobe?“

Spustila je pogled.

Tada je priznala još nešto. Nije znala da je on moj šef. Tokom videopoziva prepoznala ga je i uspaničila se. Ali ni to nije objašnjavalo zašto bih ja zbog njihove stare veze ostao bez posla.

Vratio sam se u firmu i zahtijevao objašnjenje. Šef me primio tek kada sam zaprijetio da ću tražiti zvanično obrazloženje otkaza.

„Misliš da sam te otpustio zato što sam nekada bio s njom?“ pitao je.

„Šta drugo da mislim?“

Otvorio je laptop i okrenuo ekran prema meni.

Na njemu je bio mejl koji je prethodne večeri stigao sa adrese moje supruge.

U poruci je pisalo: „Molim te, skloni ga iz firme prije nego što sazna.“

Osjetio sam kako mi se stomak okreće.

„Sazna šta?“

Šef je dugo ćutao, a onda otvorio fasciklu sa mojim imenom. Pokazao mi je dokumente. Firma u kojoj sam radio trebalo je da bude prodata, a kupac je bila kompanija registrovana na ime moje supruge.

Nisam mogao da vjerujem.

Ispostavilo se da je prije nekoliko mjeseci naslijedila veliki novac od ujaka i tajno ušla u posao sa mojim šefom. Planirali su preuzimanje firme, ali je ona insistirala da ja ništa ne znam dok ugovor ne bude potpisan.

„A otkaz?“

Šef se nasmijao bez trunke humora.

„Nije pravi otkaz. Htio sam da je natjeram da ti konačno kaže istinu. Juče me je vidjela na tvom ekranu i shvatila da ćeš uskoro povezati stvari.“

Vratio sam se kući sa kopijom ugovora.

Spustio sam je pred suprugu.

Nije više pokušavala da se opravdava.

„Htjela sam da ti kažem kad sve bude gotovo.“

„A zašto si krila da posluješ sa bivšim?“

Tada je rekla rečenicu koja me je potpuno razoružala.

„Zato što firma nije kupljena za mene. Kupila sam je za tebe.“

Objasnila je da sam godinama pričao kako želim svoj posao, ali nikada nisam imao novca da pokušam. Planirala je da mi na godišnjicu braka preda svoj udio i iznenadi me.

Tri sedmice kasnije ugovor je potpisan.

A moj „otkaz“?

Bio je najčudniji otkaz koji sam ikada dobio.

U ponedjeljak sam se vratio u istu kancelariju — samo što čovjek koji me je otpustio više nije bio moj šef.

Bio je moj poslovni partner.