„Imate četiri stotine osamdeset maraka“, rekla je službenica i okrenula uputnicu prema meni. Pitao sam je da li je sigurna da novac pripada meni. Provjerila je dokument, pa mi pokazala ime pošiljaoca. Prezime sam prepoznao. Bilo je isto kao prezime čovjeka kod kojeg sam prije devet godina radio na građevini.
Ostao mi je dužan posljednju platu. Tražio sam je nekoliko puta, dok me jednom pred drugim radnicima nije otjerao riječima da budem srećan što me uopšte primio. Poslije toga sam odustao. Nisam imao ni ugovor ni snage da se s njim natežem.
Na uputnici je bio broj telefona. Pozvao sam ispred pošte, još držeći novac u ruci. Javila se njegova kćerka. Rekla je da joj je otac umro i da je među papirima pronašla svesku sa imenima radnika i neisplaćenim iznosima. Pored mog imena pisalo je: „Ostalo 480.“
„Zašto mi vi šaljete?“ pitao sam. Odgovorila je da rasprodaje alat i zatvara ono što je ostavio iza sebe. Nije znala zašto me nije isplatio. Kada sam joj rekao kako me otjerao, zaćutala je. Onda je tiho kazala: „Žao mi je što vas je ponizio. Ovo je vaše.“
Kod kuće nisam odmah rekao ženi. Spustio sam novac na sto, a ona se uplašila da sam se ponovo zadužio. Kad sam objasnio, sjela je i zaplakala. Za taj iznos smo upravo računali možemo li nabaviti dovoljno drva da preguramo najhladnije dane. Djeca su pitala zašto plače ako nam se dogodilo nešto dobro.
Dogovorili smo isporuku drva. Pomogao sam čovjeku da ih istovarimo, pa ih do mraka slagao uz zid. Prvi put te jeseni nisam gledao u nebo računajući koliko još imamo dok ne zahladi.
Nekoliko dana kasnije nazvao me je bivši kolega. I njemu je stigao novac. Tek tada sam shvatio da nisam bio jedini kojeg je gazda ubijedio da nema šta da traži. Nas dvojica smo pomogli njegovoj kćerki da pronađe još jednog radnika iz sveske. Nije imao ni isti broj ni istu adresu, ali smo ga na kraju našli.
Nisam postao bogat i život nam se nije preko noći promijenio. I dalje sam tražio posao i prebrojavao kusur. Ali kada sam te zime založio prvu vatru, nisam mislio da me je neko spasao milostinjom. Kupio sam drva novcem koji sam davno zaradio. Trebalo je devet godina da stigne u moje ruke.
