Stajala sam na vratima i gledala sestru kako zakopčava košulju mog verenika. Kada me je ugledala, prebledela je, ali nije ni pokušala da se sakrije.

„Nije ono što misliš“, izgovorila je.

„Onda mi objasni zašto si polugola u stanu čoveka za kog se sutra udajem!“

U tom trenutku iz kupatila je izašao Marko. Čim me je video, spustio je pogled.

„Hteo sam da ti kažem pre venčanja“, promrmljao je.

„Šta? Da si spavao s mojom sestrom?“

Nije odgovorio. Njegovo ćutanje bilo je dovoljno.

Sestra je tada napravila korak prema meni.

„Nismo planirali. Desilo se pre mesec dana. Zaljubili smo se.“

Počela sam da se smejem, ali su mi suze već tekle niz lice.

„Isto si rekla pre pet godina! Zar ti nikada nije dosta onoga što je moje?“

Marko je pokušao da me uhvati za ruku. Odgurnula sam ga.

„Sutra dolazi sto dvadeset gostiju. Moji roditelji su podigli kredit za svadbu, a ti si sve vreme znao šta radiš!“

„Venčanje moramo da otkažemo“, rekao je.

„Ne brini. Otkazaću ga ja.“

Izašla sam iz stana i pravo otišla roditeljima. Kada sam im ispričala šta se dogodilo, majka je zaplakala, a otac je ustao i krenuo prema vratima.

„Gde ćeš?“, upitala sam.

„Da pitam tog čoveka kako ga nije sramota!“

Zaustavila sam ga. Nisam želela još jednu porodičnu scenu.

Ali pravi udarac došao je sat kasnije.

Sestra je pozvala majku i rekla da ne može da bira koga će voleti. Zatim je zatražila da je porodica podrži.

Majka je spustila telefon i pogledala me.

„Znaš, možda je bolje da se sve saznalo pre svadbe.“

„Mama, ona mi je ovo uradila drugi put!“

„Znam, ali ipak ti je sestra.“

Tada sam prvi put shvatila da od mene svi očekuju da praštam, dok od nje niko ne očekuje da prestane da me povređuje.

Sutradan nisam obukla venčanicu. Otišla sam u restoran, platila troškove otkazivanja i vratila poklone gostima.

Marko je nekoliko puta pokušao da razgovara sa mnom. Nisam pristala.

Tri meseca kasnije sestra se uselila kod njega. Roditelji su me molili da dođem na porodični ručak i da se ponašamo normalno.

Odbila sam.

Godinu dana kasnije saznala sam da ju je Marko ostavio zbog druge žene. Sestra me je pozvala uplakana.

„Sad razumem kako si se osećala“, rekla je.

„Ne“, odgovorila sam. „Ti si znala kako sam se osećala još prvi put. Samo te nije bilo briga.“

Prekinula sam vezu.

Danas imam svoj stan, posao koji volim i čoveka s kojim polako gradim vezu. Roditelje posećujem, ali sa sestrom više nemam kontakt.

Ne mrzim je. Jednostavno joj više ne verujem.

A venčanicu koju nikada nisam obukla prodala sam i tim novcem otputovala na more.

Prvi put nisam morala nikome da objašnjavam zašto biram sebe.