ČOVJEK IZ HOTELSKE SOBE PREKO PUTA OSTAVIO MI JE PORUKU ISPOD VRATA

Zaledila sam se. Sobu mi je rezervisao muž.

Bila sam na trodnevnom seminaru koji je upravo on pronašao i insistirao da odem. Govorio je da mi treba nekoliko dana odmora od kuće i djece. Nisam ni pitala koji hotel je izabrao.

Izašla sam u hodnik i pokucala na vrata preko puta.

Otvorio je gotovo odmah.

„Znači, pročitala si i drugu stranu“, rekao je.

Pitala sam ga kakve veze moj muž ima s njim. Umjesto odgovora, pustio me je unutra i na stolu otvorio laptop. Pokazao mi je mejl sa potvrdom rezervacije.

Dvije sobe. Jedna preko puta druge.

Obje je rezervisao moj muž.

„Tvoja soba je na tvoje ime“, rekao je. „Moja je rezervisana na ime čovjeka koji nije došao.“

Nisam razumjela ništa.

Tada je izvadio telefon i pokazao mi poruku koju je dobio nekoliko sati prije mog dolaska:

„Soba je plaćena. Samo prati da li izlazi sama i javi mi.“

Pošiljalac je bio moj muž.

Krv mi se sledila.

„Zašto si onda ti ovdje?“

Naslonio se na sto i prvi put prestao da se smiješi.

„Zato što je čovjek koji je trebalo da bude u ovoj sobi moj brat.“

Objasnio mi je da je njegov brat privatni istražitelj. Moj muž ga je angažovao da me prati tokom seminara jer je bio ubijeđen da se viđam s nekim. Ali prethodne večeri brat mu je iznenada javio da neće doći. Ovaj čovjek je uzeo ključ samo da provjeri šta se dešava.

„A onda sam vidio tebe“, rekao je. „I shvatio da te poznajem.“

Odmahnula sam glavom. Nikada ga nisam vidjela prije ovog hotela.

Otvorio je fotografiju na telefonu.

Na njoj smo bili moj muž, ja i još nekoliko ljudi na proslavi prije jedanaest godina. U pozadini je stajao upravo on.

„Radio sam tada s tvojim mužem.“

Zatim je otvorio drugu fotografiju.

Moj muž je sjedio u restoranu sa ženom koju sam odmah prepoznala.

Bila je to njegova koleginica zbog koje smo se posljednjih mjeseci najviše svađali.

„Ovo je snimljeno prije šest dana“, rekao je.

Jedva sam izgovorila: „Zašto onda on prati mene?“

Čovjek je spustio telefon.

„To sam i ja htio da saznam.“

U tom trenutku začulo se kucanje.

Tri kratka udarca.

Pogledali smo se.

„Očekuješ nekoga?“, šapnula sam.

Odmahnuo je glavom.

Prišao je vratima i pogledao kroz špijunku. Lice mu se promijenilo.

„Nemoj ništa govoriti.“

Otvorio je.

Na hodniku je stajao moj muž.

Nije pogledao mene. Pogledao je čovjeka i mirno rekao:

„Dogovor je bio da je posmatraš, a ne da joj pokazuješ fotografije.“

Tada sam shvatila nešto još gore.

Moj muž nije došao da provjeri mene. Došao je da spriječi njega da mi kaže ostatak.