Na prvom nosilu bio je moj muž, Ivan, sa zavojem preko glave. Na drugom moja sestra, krvava po rukama. Na trećem je ležao moj sin, potpuno blijed.

„Šta se dogodilo?“ viknula sam.

Ljekar me je uhvatio za ramena. „Saobraćajna nesreća. Svi su bili u istom automobilu.“

Pogledala sam sestru.

„Zašto ste vas troje bili zajedno?“

Nije odgovorila.

Sina su odmah odvezli na snimanje. Muž je bio svjestan, ali dezorijentisan. Kada sam prišla njegovim nosilima, pokušao je nešto da kaže.

„Nemoj… nju… kriviti.“

„Koga?“

Nije stigao da odgovori. Odvezli su ga.

Ostala sam sa sestrom.

„Pričaj.“

Počela je da plače. Rekla je da ju je Ivan pozvao te večeri jer je naš sin pobjegao od kuće nakon svađe sa mnom. Nisam ni znala da je otišao — mislila sam da spava kod druga. Njih dvoje su ga pronašli na autobuskoj stanici nekoliko kilometara van grada.

„Zašto mene niste zvali?“

„Jer si bila na smjeni, a on je rekao da ne želi da te uznemirava dok ga ne pronađemo.“

Tada se pojavio policajac.

„Ko je supruga Ivana Markovića?“

Podigla sam ruku.

„Moramo razgovarati. Nesreća se nije dogodila slučajno.“

Pokazao mi je fotografiju sa nadzorne kamere. Iza njihovog automobila nalazio se tamni kombi koji ih je nekoliko puta udario otpozadi prije nego što su sletjeli s puta.

„Znate li ko bi mogao ovo da uradi?“

Odmah sam rekla ne.

Sestra je spustila pogled.

„Ja znam.“

Priznala je da je mjesecima pokušavala da prekine vezu sa muškarcem koji je postao opsesivan i nasilan. Te večeri ju je pratio. Kada je ušla u Ivanov automobil, mislio je da je moj muž njen novi partner.

Osjetila sam kako mi se krv ledi.

Policija je muškarca pronašla dva sata kasnije. Kombi je imao oštećen prednji dio i tragove boje sa našeg automobila.

Moj sin je prošao sa potresom mozga i slomljenom rukom. Sestra je imala nekoliko posjekotina.

Ivan je bio najteže povrijeđen.

Operacija je trajala skoro pet sati.

Kada je hirurg izašao, nisam mogla ni da ustanem.

„Stabilan je.“

Ujutro sam sjedila kraj njegovog kreveta kada je otvorio oči.

Prva riječ bila mu je ime našeg sina.

„Dobro je“, rekla sam. „Svi ste dobro.“

Kasnije mi je sestra rekla da je Ivan tokom udara okrenuo automobil tako da njegova strana primi najveći udar.

Tada sam shvatila da je te noći, iako je jedva ostao živ, moj muž posljednje o čemu je mislio bio on sam.