Cijeli dan nisam mogla da dođem sebi. Deset godina braka, dvoje djece i čovjek kojem sam vjerovala više nego sebi. A sada mi komšinica govori da joj svake noći dolazi u spavaću sobu!

U pola deset muž je ustao sa kauča i rekao da ide da prošeta. Nisam ga zaustavljala. Sačekala sam deset minuta, obukla jaknu i sišla na prvi sprat.

Komšinica mi je otvorila vrata u kućnom ogrtaču.

„Uđi, samo budi tiha. Već je stigao“, prošaputala je.

Srce mi je tuklo kao ludo. Pokazala mi je prema spavaćoj sobi. Vrata su bila odškrinuta, a unutra sam čula mužev glas.

„Još malo, skoro sam završio. Samo nemoj da se pomjeraš!“

Gurnula sam vrata i ukočila se.

Moj muž stajao je pored kreveta, a komšiničin suprug ležao je na njemu, u pidžami, dok mu je muž pomagao da pomjeri noge.

„Šta je ovo?“, povikala sam.

Muž je problijedio. Komšinica je prišla i objasnila da je njen suprug prije četiri mjeseca doživio moždani udar. Moj muž, koji je ranije radio kao fizioterapeutski tehničar, pomagao mu je svake večeri oko vježbi i ustajanja iz kreveta.

„Pa zašto mi nisi rekao?“, upitala sam.

„Zato što sam joj obećao da nikome neću pričati. Njen muž ne želi da komšiluk zna u kakvom je stanju.“

Osjetila sam olakšanje, ali i bijes. Četiri mjeseca me je lagao, a komšinica je u liftu namjerno govorila tako da pomislim najgore.

„Zašto si mi onda rekla da mi muž nešto radi u tvojoj spavaćoj sobi?“, pitala sam je.

Spustila je pogled.

„Zato što više nisam mogla da gledam kako ti laže. Rekla sam mu da mora da ti prizna, ali nije htio.“

Tada se njen suprug pridigao i rekao nešto što nas je sve ućutkalo.

„Nije on dolazio samo zbog mene. Moja žena mu je plaćala po pedeset maraka za svako veče.“

Pogledala sam muža.

„Gdje je taj novac?“

Ćutao je nekoliko trenutaka, a onda priznao da je za četiri mjeseca zaradio skoro šest hiljada maraka. Čuvao ih je na posebnom računu.

Kod kuće mi je mjesecima govorio da nemamo dovoljno novca za popravku automobila i dječje ekskurzije!

„Za šta si štedio?“, upitala sam.

„Htio sam da kupim motor. Znao sam da se nećeš složiti.“

Te noći nisam napravila scenu. Samo sam mu rekla da spava u dnevnoj sobi.

Sutradan sam komšinici odnijela kolače i zahvalila joj što mi je otvorila oči.

Muž nije imao ljubavnicu. Pomagao je bolesnom čovjeku, što je bilo vrijedno poštovanja.

Ali je istovremeno četiri mjeseca lagao svoju porodicu i skrivao novac dok smo djeci uskraćivali stvari koje su im bile potrebne.

Najviše me nije zaboljelo ono što sam zatekla u tuđoj spavaćoj sobi, nego ono što sam saznala o čovjeku s kojim dijelim svoju.