„Petnaestog septembra prošle godine“, odgovorila je djevojka. „Tada me je upoznao i rekao da se upravo razvodi.“

Krv mi se sledila. Samo tri dana ranije muž me je odveo kod notara da potpišem sporazum o podjeli imovine. Tvrdio je da mu dokument treba zbog poslovnog kredita i da tako štitimo naš porodični stan od eventualnih dugova.

„Reci mi samo jedno“, obratila sam se mužu. „Jesi li me natjerao da potpišem taj papir zbog nje?“

„Ne lupetaj! To nema nikakve veze s njom!“, zaurlao je.

Djevojka ga je zbunjeno pogledala.

„Kakav papir? Rekao si mi da si razveden i da je stan već tvoj!“

Tada sam shvatila da nije lagao samo mene.

„Dušo, ja sam mu zakonita žena već petnaest godina. A stan u kojem sada stojiš kupili smo zajedno!“

Djevojka je počela da plače. Muž ju je uhvatio za ruku, ali ga je odgurnula.

„TI SI MENI REKAO DA TI JE ŽENA UMRLA PRIJE DVIJE GODINE!“

Nastala je jeziva tišina.

Pogledala sam čovjeka s kojim sam dijelila život i nisam mogla da vjerujem šta čujem.

„Znači, nisam ti samo sluškinja nego sam još i mrtva?!“

Uzela sam dokumenta koja sam donijela i izašla. Muž je potrčao za mnom, moleći me da ne pravim skandal.

Već sljedećeg jutra otišla sam kod advokata. Kada je pregledao sporazum koji sam potpisala, objasnio mi je da sam pristala da poslovni stan pripadne mužu, dok je meni ostao naš porodični stan, opterećen kreditom.

Najgore je bilo što mi je muž tada tvrdio da je poslovni stan samo privremeno na njegovo ime i da ništa ne gubim!

Advokat mi je rekao da moramo detaljno provjeriti okolnosti potpisivanja i dokumentaciju prije nego što odlučimo možemo li osporavati sporazum.

Istog dana muž je došao kući.

„Slušaj, možemo sve da riješimo. Ona mi ništa ne znači!“

„A zašto si joj rekao da sam mrtva?“

Ćutao je.

„Petnaest godina sam ti kuvala, prala, radila i odricala se svega! A ti si me pred ljubavnicom nazvao čistačicom!“

Tada je izgubio živce.

„PA ŠTA HOĆEŠ OD MENE?! IMAŠ STAN, IMAŠ SVE!“

„Hoću razvod i ono što mi zakonski pripada!“

Narednih mjeseci pokrenula sam postupak razvoda i provjeru imovinskih odnosa. Nije bilo lako. Morala sam da skupljam dokumentaciju, dokaze o uplatama i poruke u kojima me je uvjeravao da potpisujem samo zbog kredita.

Ljubavnica ga je ostavila čim je saznala istinu. Čak me je pozvala da se izvini i poslala mi poruke u kojima joj je obećavao da će poslovni stan uskoro biti samo njegov.

Te poruke sam proslijedila advokatu.

Danas živimo odvojeno, a postupak oko imovine još traje. Ne znam koliko ću uspjeti da povratim, ali znam da se više nikada neću vratiti tom čovjeku.

Prije nekoliko dana nazvao me je i rekao:

„Zar ćeš stvarno baciti petnaest godina braka zbog jedne greške?“

Odgovorila sam mu:

„NIJE TVOJA GREŠKA ŠTO SI ME PREVARIO. TVOJA GREŠKA JE ŠTO SI MISLIO DA SAM TOLIKO GLUPA DA ĆU TI I DALJE ČISTITI STAN DOK TI U NJEGA DOVODIŠ DRUGU ŽENU!“

I prvi put poslije petnaest godina spustila sam slušalicu bez griže savjesti.