Čim je otvorio vrata spavaće sobe, mladi poštar Marko ostao je ukopan u mjestu. Na krevetu je sjedio stariji muškarac u pidžami, a pored njega su stajale dvije štake i invalidska kolica!

„Gospođo, šta je ovo?!“, promucao je.

Udovica se nasmijala i rekla: „Upoznaj mog djevera Radovana. Već tri mjeseca pokušavam da ga nagovorim da izađe među ljude, ali neće ni da čuje!“

Marko je zbunjeno pogledao čas nju, čas čovjeka na krevetu.

„A zašto ste onda mene pozvali?“

„Zato što si mi rekao da si nekada trenirao fizioterapiju! Treba mi neko snažan da mu pomogne da ponovo stane na noge!“

Radovan je odjednom planuo.

„SNAJO, JESI LI TI NORMALNA?! DOVODIŠ MI NEPOZNATOG ČOVJEKA U SPAVAĆU SOBU KAO DA SAM NEKA STARA KRAVA KOJU TREBA PODIZATI!“

Marko se jedva suzdržao da se ne nasmije. Objasnio je da je završio kurs za njegovatelja, ali da nije fizioterapeut i da ne može samostalno da vodi rehabilitaciju.

„Pa dobro, možeš li mu makar pomoći da izađe u dvorište?“, upitala je udovica.

Radovan je odbijao, ali je na kraju pristao. Marko mu je pomogao da sjedne u kolica i izvezao ga napolje.

Dok su pili kafu, Radovan ga je odmjeravao.

„Momak, koliko ti ova moja snaja plaća da glumiš dobrog čovjeka?“

„Ništa, gospodine. Došao sam jer me pozvala.“

„AHA! ZNAČI, TI SI ZBOG NJE DOŠAO, A NE ZBOG MENE!“

Udovica je pocrvenjela, a Marko se nasmijao.

„Iskreno, mislio sam da me zove na večeru!“

Radovan je prasnuo u smijeh toliko glasno da su komšije izašle na terase.

Od tog dana Marko je povremeno svraćao poslije posla. Pomagao je Radovanu oko svakodnevnih stvari, a udovica je zauzvrat spremala večeru.

Međutim, poslije mjesec dana komšiluk je počeo da priča kako udovica ima mladog ljubavnika!

Jednog popodneva njena rođena sestra upala je u kuću i zaurlala:

„SAVKA, SRAM TE BILO! IMAŠ 55 GODINA, A DOVODIŠ MOMKA KOJI MOŽE SIN DA TI BUDE!“

Radovan je iz svoje sobe doviknuo:

„PUSTI ŽENU NA MIRU! AKO MENI NE SMETA ŠTO MLADIĆ DOLAZI, ŠTA SE TI PETLJAŠ?!“

Sestra je ostala bez riječi.

Ali najveće iznenađenje dogodilo se nekoliko sedmica kasnije. Radovan je počeo da izlazi u šetnje uz pomoć hodalice, prema uputstvima svog fizioterapeuta, i ponovo se družio s ljudima.

Jednog dana pozvao je Marka nasamo.

„Slušaj, momak, moram nešto ozbiljno da te pitam.“

„Recite.“

„JE LI SE TEBI MOJA SNAJA STVARNO SVIĐA ILI SAMO DOLAZIŠ ZBOG NJENIH KOLAČA?“

Marko se zacrvenio i priznao da mu se Savka dopada, ali da ne zna kako bi ona reagovala zbog razlike u godinama.

Radovan ga je potapšao po ramenu.

„ONDA SI VEĆI MAGARAC OD MENE! ŽENA TE ŠEST MJESECI ČEKA DA JE POZOVEŠ NA VEČERU!“

Te večeri Marko je konačno pozvao Savku da izađu. Ona je pristala, ali mu je kroz smijeh rekla:

„Samo da znaš, ako me budeš ženio, Radovana dobijaš u paketu!“

Iz spavaće sobe odmah se začuo glas:

„A JA DA VAM KAŽEM, AKO SE VJENČATE, NEMOJTE OPET MENE DA STAVLJATE U SPAVAĆU SOBU KAD VAM DOĐU GOSTI!“

Prvi put poslije mnogo godina Savkina kuća bila je puna smijeha, a ne samoće.