Pogledala sam iza njega — i zaledila se

Bio je to moj muž.

Sjedio je za stolom u uglu restorana, potpuno miran, sa čašom viskija ispred sebe. Gledao me pravo u oči i smiješio se kao da se upravo nije dogodilo ništa čudno.

Prišla sam mu i tiho rekla:

„Možeš li mi objasniti šta ovo znači?“

„Mogu. Ali prvo sjedni.“

„Neću da sjednem! Konobar kaže da me je čovjek već jednom ‘probao’, a onda me šalješ nepoznatom muškarcu?!“

Muž se nasmijao.

„Nisam ja poslao koktel.“

U tom trenutku više mi ništa nije bilo jasno.

„Pa zašto je onda rekao da poruku šalje čovjek iza njega?“

Muž je samo pogledao prema susjednom stolu.

Okrenula sam se i ugledala muškarca od možda četrdesetak godina. Bio mi je poznat, ali nisam mogla da se sjetim odakle.

Ustao je, prišao i rekao:

„Sad me stvarno ne prepoznaješ?“

„Ne.“

Izvadio je telefon, pronašao fotografiju i pružio mi ga.

Na slici sam bila JA.

Sjedila sam za stolom u nekom baru, prije skoro deset godina, i držala tog čovjeka oko vrata.

Srce mi je počelo lupati.

„Odakle ti ovo?“

Muž je tada ustao.

„E, upravo to i mene zanima.“

Čovjek se nasmijao.

„Tvoja žena i ja smo bili zajedno prije nego što ste se vas dvoje upoznali.“

Odahnula sam.

„Pa šta onda hoćeš?!“

„Ništa. Vidio sam te, prepoznao i htio malo da se našalim.“

Muž ga je pogledao hladno.

„A ono da si je već jednom probao?“

Čovjek slegnu ramenima.

„Glupa šala.“

Mislila sam da će muž napraviti scenu. Umjesto toga, izvadio je novčanik, ostavio novac za račun i rekao mi:

„Idemo.“

U automobilu nije izgovorio ni riječ.

Tek kad smo stigli kući, pitao me:

„Zašto mi nikada nisi pričala o njemu?“

„Zato što je to bilo godinama prije tebe! Nisam ti valjda morala dati spisak svakog muškarca s kojim sam popila kafu?“

„Kafu?“

Zastala sam.

Upravo sam shvatila šta sam rekla.

Muž se okrenuo prema meni.

„Znači, ipak ga se sjećaš.“

Ćutala sam nekoliko sekundi, a onda prasnula u smijeh.

„Naravno da ga se sjećam! Samo nisam htjela da mu dam zadovoljstvo da vidi da ga pamtim.“

Muž me gledao, a onda se i on nasmijao.

„Znači, napravila si budalu i od njega i od mene?“

„Nisam. Od sebe najviše.“

Sutradan mi je stigla poruka sa nepoznatog broja:

„Izvini zbog sinoć. Šala je otišla predaleko.“

Pokazala sam je mužu.

Uzeo je moj telefon i odgovorio:

„Izvinjenje prihvaćeno. Ali moja žena više nije na meniju.“

Pogledala sam ga i rekla:

„Molim?!“

Nasmijao se.

„Šta je? Samo nastavljam šalu.“

Od tog dana imamo jedno pravilo: kad nam nepoznat čovjek pošalje piće — prvo pitamo ko plaća, pa tek onda ko je koga ‘probao’.