Gola sam hodala po kući misleći da sam sama — onda je muž ušao sa direktorom

Direktor je zateturao unazad i uhvatio se za lice. Osmijeh mu je istog trenutka nestao.

„Jesi li ti normalan?!“ viknuo je.

Muž je stajao ispred njega stisnutih pesnica.

„Još jednom tako pričaj o mojoj ženi pa ćeš dobiti još jednu.“

Brzo sam navukla ogrtač i izašla iz sobe. Nisam znala šta je gore — što me je čovjek vidio golu ili što su se sada njih dvojica tukla zbog mene.

Direktoru je iz usne krenula krv. Pogledao je mene, pa muža.

„Znaš li ti koga si upravo udario?“

„Znam. Čovjeka koji ne zna kada treba začepiti.“

Direktor je izvadio telefon. Bila sam ubijeđena da zove policiju. Umjesto toga, pozvao je nekoga iz firme.

„Od sutra ne mora dolaziti na posao“, rekao je hladno gledajući mog muža.

Meni se stomak okrenuo.

„Čekajte, molim vas. Sve je ovo nesporazum.“

Direktor me pogledao i nasmijao se, ali ovaj put bez imalo šale.

„Gospođo, vaš muž je upravo udario svog direktora. Kakav nesporazum?“

Muž me povukao iza sebe.

„Nemoj mu se izvinjavati.“

Direktor je krenuo prema izlazu, ali se na vratima zaustavio.

„U ponedjeljak dođi po papire. A za ovo ćemo još razgovarati.“

Zalupio je vratima.

Čim je otišao, okrenula sam se prema mužu.

„Jesi li morao da ga udariš?!“

„A šta sam trebao? Da se smijem dok tako govori o tebi?“

„Mogao si ga izbaciti! Sad si možda ostao bez posla!“

Muž nije odgovorio. Sjeo je za sto i tek tada primijetio krv na svojim prstima.

Naredna dva dana skoro da nismo razgovarali.

U ponedjeljak je otišao u firmu. Očekivala sam da će se vratiti sa otkazom.

Poslije dva sata otvorila su se vrata.

„I?“ pitala sam.

Spustio je fasciklu na sto.

„Nisam dobio otkaz.“

„Kako nisi?“

Sjeo je i pogledao me.

„Direktor se izvinio.“

Mislila sam da se šali.

„Tebi?“

„Ne. Tebi.“

Ispričao mi je da su u kancelariji bila još dvojica ljudi iz uprave. Direktor je priznao šta je rekao i da je komentar bio nepristojan. Očigledno nije želio da cijela priča ode dalje i napravi problem i njemu.

Muž je dobio pismeno upozorenje zbog udarca, ali je zadržao posao.

Pomislila sam da je cijela katastrofa konačno završena.

A onda je muž izvadio ključ iz džepa i stavio ga ispred mene.

„Šta je ovo?“

Pogledao me potpuno ozbiljno.

„Novi ključ. Promijenio sam bravu.“

Počela sam se smijati.

„Zašto?“

„Zato što od danas ni direktor, ni poštar, ni rođena majka neće ući u ovu kuću bez kucanja.“

Pogledao me, pa dodao:

„A ti slobodno nastavi hodati gola.“

Uzela sam ključ i gađala ga jastukom.

Od tog dana vrata zaključavam čim uđem u kuću.

A kad muž kaže da dovodi nekoga kući — provjerim bravu dva puta.