Čula sam kako se ključ okreće i sakrila se iza vrata spavaće sobe. Jetrva je ušla tiho, ali nije bila sama. Iza nje je ušla moja svekrva.

„Brzo, ona radi do četiri“, šapnula je jetrva.

Svekrva je odmah odgovorila: „Samo pronađi fasciklu prije nego što se vrati. Ako je ona vidi, sve će saznati.“

Krv mi se sledila. Kakvu fasciklu traže u mojoj kući?

Počele su otvarati ladice i ormare. Kada je jetrva krenula prema spavaćoj sobi, izašla sam pred njih.

„Tražite nešto?“

Obje su se ukočile.

Jetrva je pokušala da se nasmije. „Mislila sam da si na poslu.“

„Znam. Zato sam se i vratila.“

Svekrva je odmah krenula prema vratima, ali sam je zaustavila.

„Ne. Prvo ćete mi objasniti šta tražite.“

Tada sam u jetrvinoj ruci ugledala fasciklu koju sam nekoliko dana ranije primijetila među muževljevim papirima. Otela sam joj je.

Na prvom dokumentu bilo je ime mog muža, a ispod njega adresa stana za koji nikada nisam čula.

„Čiji je ovo stan?“

Tišina.

U tom trenutku začula su se ulazna vrata.

Muž je stigao.

Čim nas je ugledao, problijedio je.

„Šta se ovdje dešava?“

Podigla sam dokument.

„To upravo ja želim da znam. Zašto ti plaćaš stan za koji tvoja žena ne zna?“

„Mogu objasniti.“

„Onda objasni.“

Pogledala sam jetrvu. Bila je vidno nervozna.

„Je li stan njen? Zato ima ključ naše kuće?“

„Nije“, rekao je muž.

Otvorila sam sljedeću stranicu.

Na ugovoru je stajalo žensko ime: Jelena.

„Ko je Jelena?“

Muž je ćutao.

Svekrva je sjela i uhvatila se za glavu.

„Nemoj“, rekla mu je. „Molim te.“

Tada je jetrva izgubila živce.

„Dosta, mama! Šest godina krijemo tvoju tajnu, a sad zbog nje izgledam kao lopov!“

Okrenula sam se prema mužu.

„Kakvu tajnu?“

Pogledao je majku, pa mene.

„Jelena nije moja ljubavnica, ako to misliš.“

„Ko je onda?“

Svekrva je počela da plače.

Muž je duboko udahnuo.

„Moja sestra.“

Zanijemila sam.

„Ti imaš još jednu sestru?“

„Imamo“, ispravila ga je jetrva. „Oboje.“

Ispostavilo se da je svekrva prije braka rodila djevojčicu koju je odgajala druga porodica. Pronašla ju je tek mnogo godina kasnije. Moj muž i jetrva saznali su istinu prije šest godina i pomogli joj da kupi stan.

Ali dio rata muž je plaćao sa našeg zajedničkog računa, a meni ništa nije rekao.

Pogledala sam sve troje.

„Dakle, nije problem što postoji Jelena. Problem je što ste svi odlučili da ja šest godina budem jedina budala koja ništa ne zna.“

Uzela sam rezervni ključ iz jetrvine ruke.

„Ovaj više nećeš imati.“

A mužu sam rekla:

„Večeras ćemo otvoriti svaki račun koji imamo. Ako pronađem još jednu tajnu, nećeš morati da objašnjavaš zašto tvoja sestra ima ključ.“

Spustila sam ključ na sto.

„Objašnjavaćeš zašto ga više nemaš ni ti.“