Nije bilo onako kako sam očekivala

Prepustila sam se, a onda je zastao, pogledao me pravo u oči i rekao:

„Samo da znaš, postoji jedna stvar bez koje ja ne mogu.“

Nasmejala sam se, ubijeđena da znam na šta misli. Poslije skupog restorana, vina i njegovog samouvjerenog ponašanja, očekivala sam svašta. Ali ono što je uradio sljedeće potpuno me je zbunilo.

Ustao je, otišao do kuhinje i vratio se sa — tanjirom.

„Jesi li gladna?“

Gledala sam ga kao da se šali.

„Sad?“

„Sad.“

Na tanjiru su bile jagode, čokolada i nekoliko kolačića. Sjeo je pored mene, uzeo malo čokolade prstom i polizao je.

Počela sam da se smijem.

„Čekaj… TI si na ovo mislio kad si rekao da obožavaš da ližeš?“

Nasmijao se.

„A na šta si ti mislila?“

Pocrvenjela sam toliko da sam pokrila lice rukama. On se smijao još više, a onda priznao da namjerno voli da ostavi takav utisak jer ga zabavlja kako ljudi odmah pomisle na nešto sasvim drugo.

Ali tek tada je veče postalo čudno.

Telefon mu je zazvonio. Pogledao je ekran i osmijeh mu je nestao.

„Moram ovo da riješim. Minut.“

Otišao je u drugu sobu, ali vrata nije potpuno zatvorio.

Čula sam ženski glas preko zvučnika.

„Rekao si da večeras nećeš dovoditi nikoga u naš stan.“

Ukočila sam se.

Naš stan?!

Ustala sam istog trenutka. Kad se vratio, već sam oblačila kaput.

„Ko je ona?“

Nije odgovorio.

„Pitala sam ko je ona!“

Spustio je pogled i rekao:

„Bivša.“

„Bivša koja kaže NAŠ stan?“

Tada je zazvonilo na vratima.

On je problijedio.

Sa druge strane začuo se ženski glas:

„Otvori. Znam da je unutra.“

Pogledala sam njega, pa vrata.

„Je li to tvoja bivša?“

Ćutao je.

Uzela sam torbu, otvorila vrata i ugledala sređenu ženu mojih godina. Pogledala je mene, zatim njega i mirno rekla:

„Vidim da joj još nisi rekao.“

„Šta nije rekao?“

Žena se nasmijala.

„Da sam mu žena.“

Okrenula sam se prema njemu. Više nije izgledao ni bogato, ni zgodno, ni posebno.

Samo jadno.

Prošla sam pored nje i krenula prema liftu.

A ona je ostala na vratima i dobacila:

„Sljedeći put pitaj ga ko mu plaća tih 120 eura za vino.“

Vrata lifta su se zatvorila.

Tad mi je konačno bilo jasno.

Najskuplja stvar te večeri nije bilo vino — nego lekcija koju sam dobila potpuno besplatno.