SKOČILA SAM DA GA POZOVEM, ALI…

…već je otvorio vrata automobila. Ipak sam skupila hrabrost i dobacila:

„Hej! Čekaj!“

Okrenuo se i nasmijao. Prišla sam mu i rekla da mi je bilo prijatno i da možemo nekad ponovo popiti kafu. Nisam htjela da priznam da sam se predomislila tek kada sam vidjela Porsche.

„Može“, rekao je kratko. „Daj mi broj.“

Razmijenili smo kontakte i otišao je. Čim sam se vratila za sto, stigla je drugarica. Ispričala sam joj sve, a najviše sam pričala o automobilu.

„Znači, dok nisi vidjela Porsche bio ti je samo simpatičan, a sad ti je odjednom baš zanimljiv?“ nasmijala se.

Pogodila me pravo u metu.

Ipak, narednih nekoliko dana čekala sam njegovu poruku. Javio se tek u petak i predložio kafu u običnom malom lokalu na drugom kraju grada. Odmah mi je bilo čudno. Očekivala sam neki skup restoran, možda večeru, nešto potpuno drugačije.

Došla sam sređena kao da idem na svadbu, a on je stigao u farmerkama i majici. Još čudnije — nije došao Porscheom, već starijim automobilom.

Nisam izdržala.

„A gdje je ona crna zvijer od prošli put?“

Pogledao me nekoliko sekundi, a onda se nasmijao.

„Porsche? Nije moj.“

Osjetila sam kako mi lice gori.

Objasnio mi je da automobil pripada njegovom prijatelju koji mu ga je tog dana posudio jer je njegov bio kod majstora. Nije bio siromašan, imao je sasvim dobar posao i normalan život, ali nije bio nikakav milioner kakvog sam ja već napravila u svojoj glavi.

Najgore je bilo što je odmah shvatio zašto sam ga pozvala kada sam vidjela automobil.

„Dok smo sjedili, djelovala si kao da jedva čekaš drugaricu. Kad sam sjeo u Porsche, potrčala si za mnom. Nisam baš toliko naivan.“

Nisam znala šta da kažem.

Mogla sam da izmišljam, ali nisam. Priznala sam mu da je u pravu i da me automobil jeste impresionirao. Očekivala sam da ustane i ode.

Umjesto toga, nasmijao se.

„Dobro. Bar si priznala.“

Ostali smo još skoro dva sata. Bez priče o novcu, automobilima i luksuzu. I tada mi je zapravo postao mnogo zanimljiviji nego prvi put.

Nismo završili u velikoj ljubavnoj priči. Vidjeli smo se još nekoliko puta, ali jednostavno nismo bili jedno za drugo.

A meni je ostala jedna prilično neprijatna, ali korisna lekcija: najviše mi se dopao onda kada sam mislila da vozi Porsche — a tek kada sam saznala da Porsche nije njegov, počela sam stvarno da upoznajem čovjeka.