„Ma ne ohlade se žene“, rekao je i nasmijao se. „Ohlade se prema muškarcu koji zaboravi da ih osvaja.“

Mislio sam da se šali, ali onda se nagnuo prema meni i rekao: „Hoćeš da ti kažem šta ja radim već četrdeset godina?“ Odmah sam se nasmijao. Njegova žena je bila skoro njegovih godina i znao sam da su još zajedno.

„Svaki petak je izvedem iz kuće. Nekad restoran, nekad samo kafa. Ali prije nego što krenemo, kažem joj da obuče onu haljinu u kojoj mi je najljepša. I svaki put kad je vidim sređenu, pogledam je kao da je prvi put vidim.“

Rekao sam mu da je lako pričati poslije toliko godina. On odmahnu glavom. „Nije stvar u večeri ni u haljini. Žena mora da osjeti da je još uvijek žena pored tebe, a ne samo majka tvoje djece, neko ko kuva, pere i pita jesi li platio račune.“

Onda mi je ispričao nešto zbog čega sam prestao da se smijem.

Prije nekoliko godina njegova žena mu je rekla: „Znaš li da me mjesecima nisi zagrlio osim kad nešto hoćeš?“ Kaže da ga je ta rečenica presjekla. Te večeri nije rekao ništa. Sutradan joj je kupio cvijet, ali ona ga je pogledala i rekla: „Ne treba meni cvijet. Treba mi onaj čovjek koji me nekad čekao pred kapijom samo da me vidi pet minuta.“

„I šta si uradio?“, pitao sam.

„Vratio sam tog čovjeka.“

Počeo je ponovo da joj šalje poruke bez razloga. Da je poljubi kad prolazi pored nje. Da joj šapne nešto bezobrazno dok su djeca u drugoj sobi. Da je uhvati za ruku na ulici. Jednom joj je, pred punom prodavnicom, rekao: „Požuri kući, imam plan s tobom.“ Kaže, zacrvenjela se kao djevojka.

A onda se nasmijao i dodao: „Sinoć mi kaže da idem ranije u krevet i da je čekam.“

Pogledao sam ga i prasnuo u smijeh.

„Čovječe, imaš skoro sedamdeset!“

On ustade, popravi košulju i namignu mi.

„Upravo zato. Nemam vremena da glumim da sam mrtav.“

Te večeri sam došao kući i prvi put poslije dugo vremena stvarno pogledao svoju ženu. Stajala je kraj sudopere, umorna, kose vezane u rep.

Prišao sam joj iza leđa, zagrlio je i poljubio u vrat.

Okrenula se zbunjeno.

„Šta je tebi?“

Nasmijao sam se.

„Jedan čovjek od sedamdeset godina upravo mi je objasnio gdje griješim.“

A ona se prvi put poslije dugo vremena nasmijala onako kako se smijala dok smo se zabavljali.