Direktor je problijedio čim je ugledao suprugu. Pogledao je mene, pa nju, i nervozno upitao:

„O čemu ti pričaš? Otkud poznaješ ovu ženu?“

Njegova supruga Jelena prišla mi je i uhvatila me za ruku.

„Sjećaš li se žene koja je prije pet godina radila u tvojoj staroj firmi? One koju si otpustio kada je odbila da potpiše lažni izvještaj?“

U kancelariji je nastao muk. Osjetila sam kako mi srce lupa. Tek tada sam shvatila zašto mi je direktor, kada sam se zaposlila kao čistačica, djelovao poznato. Bio je to isti čovjek, samo što je tada nosio bradu i imao mnogo manje kilograma.

„To je bilo davno!“, odbrusio je. „I nema nikakve veze s ovim!“

Jelena se okrenula prema zaposlenima.

„Ova žena je nekada radila u računovodstvu firme koju je moj muž vodio. Odbila je da prikrije novac koji je nestajao s računa. Poslije toga ostala je bez posla, a on mi je godinama govorio da je bila lopov!“

Direktor je udario šakom o sto.

„IZAĐI NAPOLJE, JELENA! OVO JE MOJA FIRMA!“

„Nije samo tvoja!“, odgovorila je. „Pola firme pripada meni. A sad ćeš objasniti zašto si prije mjesec dana odbio da zaposliš računovođu koji je pronašao nepravilnosti u poslovanju!“

Sekretarica je spustila fasciklu koju je držala. Zatim je tiho rekla:

„Gospođo Jelena, moram nešto da vam pokažem.“

Izvadila je nekoliko kopija dokumenata. Direktor je skočio i pokušao da ih uzme, ali Jelena ih je već držala u rukama.

Ispostavilo se da je ponovo prebacivao novac firme na privatni račun, a zaposlenima govorio da nema sredstava za povećanje plata.

„Ti ćeš mene da uništiš zbog jedne čistačice?!“, urlao je.

Tada sam prvi put podigla glas.

„Ne, gospodine. Sami ste sebe doveli ovdje. Ja sam samo prosula kafu.“

Jelena je istog dana sazvala sastanak s advokatom i računovođom. Nije mogla odmah da ga smijeni, ali mu je jasno stavila do znanja da će dokumentacija biti provjerena i da više neće prikrivati njegove postupke.

Meni se direktor kasnije izvinio, ali sam odbila da nastavim da radim pod njegovim rukovodstvom.

Nekoliko sedmica kasnije Jelena me je pozvala i ponudila mi posao u administraciji. Prihvatila sam tek kada smo potpisale ugovor.

A direktor? Poslije finansijske kontrole morao je da napusti rukovodeću funkciju, dok je Jelena pokrenula razvod.

Najviše pamtim naš posljednji susret. Sreli smo se ispred firme, a on je oborio pogled.

„Nisam znao da si to ti“, promrmljao je.

Pogledala sam ga i odgovorila:

„A da ste znali, zar bi bilo u redu da ponižavate neku drugu ženu?“

Nije imao odgovor.

Tog dana shvatila sam da nisam morala da kleknem da bih sačuvala posao. Morala sam samo da sačuvam dostojanstvo.