Svekrva je stajala na vratima, gledala mene i majstora kako ležimo na krevetu, a onda počela da urla toliko glasno da su je komšije sigurno čule!

„SRAM TE BILO, KURVO JEDNA! MOJ SIN CRNČI U NJEMAČKOJ, A TI DOVODIŠ MUŠKARCE U NJEGOV KREVET!“

Skočila sam na noge i pokušala da joj objasnim šta se dešava, ali nije htjela ni da čuje. Majstor je ustao, pokazao joj alat i rekao da samo pokušava da pronađe kvar.

„ĆUTI, SRAM TE BILO! JOŠ ĆEŠ ME UBJEĐIVATI DA STE POPRAVLJALI KREVET DOK STE OBOJE LEŽALI NA NJEMU!“

Izvadila je telefon i odmah pozvala mog muža.

„SINE, OSTAVLJAJ TAJ POSAO I DOLAZI KUĆI! ZATEKLA SAM TI ŽENU U KREVETU S DRUGIM MUŠKARCEM!“

Čula sam kako muž viče preko telefona. Tražio je da mu odmah dam telefon, ali svekrva je prekinula vezu.

Majstor je pokušao da objasni šta se dogodilo, ali ga je svekrva istjerala iz kuće, prijeteći da će pozvati policiju.

Nakon deset minuta muž me je nazvao.

„JE LI ISTINA DA SI DOVELA NEKOG MUŠKARCA U NAŠU SPAVAĆU SOBU?!“

Objasnila sam mu sve, od početka do kraja. Rekla sam da može pozvati majstora i provjeriti, ali on je bio bijesan.

„A ZAŠTO SI MORALA DA LEŽIŠ S NJIM U KREVETU?! NISI MOGLA DA STOJIŠ PORED?!“

Spustio mi je slušalicu.

Dva dana kasnije iznenada se pojavio na vratima. Nije me ni zagrlio. Samo je ušao u spavaću sobu, pogledao krevet i rekao da želi istinu.

Tada sam pred njim pozvala majstora i uključila zvučnik.

„Recite mom mužu zašto smo ležali na krevetu!“

Čovjek je objasnio da je pokušavao da ustanovi odakle dolazi škripanje i da nije bilo nikakvog nepristojnog ponašanja.

Muž je ćutao, a onda sjeo na krevet. Čim se pomjerio, začulo se užasno škripanje!

„Pa ovo stvarno nije normalno!“, promrmljao je.

U tom trenutku ušla je svekrva.

„SINE, NEMOJ DA JOJ VJERUJEŠ! SIGURNO SU SE DOGOVORILI ŠTA ĆE DA PRIČAJU!“

Muž je ustao i prvi put joj se ozbiljno suprotstavio.

„MAMA, DOSTA! ZBOG TEBE SAM ZAMALO UNIŠTIO BRAK!“

Ali svekrva nije odustajala. Tvrdila je da nijedna poštena žena ne bi legla na krevet pored nepoznatog muškarca.

Tada sam izvadila račun koji mi je majstor ostavio i pokazala mužu poruke u kojima smo dogovarali popravku.

Muž se okrenuo majci i rekao:

„A SAD ĆEŠ PRED SVIMA KOJIMA SI PRIČALA DA ME ŽENA VARA REĆI DA SI POGRIJEŠILA!“

Svekrva je odbila, uzela torbu i bijesno otišla.

Narednih dana muž je zvao rodbinu kojoj je njegova majka ispričala svoju verziju događaja. Objasnio im je šta se zaista dogodilo i priznao da je i sam pogriješio što mi nije vjerovao.

Izvinio mi se, ali sam mu rekla da mi nije dovoljno da samo kaže da mu je žao.

„Ako poslije deset godina braka više vjeruješ majčinoj vici nego meni, onda imamo mnogo veći problem od kreveta koji škripi!“

Na kraju smo se pomirili, a svekrvi smo jasno rekli da više ne može ulaziti u našu kuću bez najave.

Ipak, najveća ironija dogodila se mjesec dana kasnije.

Svekrva me je nazvala i tiho upitala:

„SNAJO, IMAŠ LI BROJ ONOG MAJSTORA? I MENI JE POČEO DA ŠKRIPI KREVET!“

Odgovorila sam joj:

„IMAM, ALI OBAVEZNO POZOVITE NEKOGA DA VAS NADGLEDA DOK GA BUDE POPRAVLJAO!“