Kad sam bolje pogledala fotografiju, srce mi je stalo.

Njegova žena bila je Jelena – moja bivša najbolja prijateljica. Nekada smo bile nerazdvojne, sve dok se prije nekoliko godina nismo posvađale i potpuno prekinule kontakt. Znala sam da se udala, ali njenog muža nikada nisam upoznala.

„Odakle ti ona?“ pitao je kada je vidio moje lice.

Nisam mogla ni da odgovorim. Samo sam pokazala fotografiju i rekla: „Jelenu poznajem mnogo duže nego tebe.“

Odjednom više nije djelovao tako sigurno. Sjeo je na ivicu kreveta i nekoliko sekundi ćutao. Tada mi je priznao nešto što me je potpuno izbacilo iz takta — Jelena je znala ko sam ja.

Rekao je da je prije nekoliko mjeseci slučajno vidjela moje ime na njegovom telefonu. Pitala ga je odakle me poznaje, a on joj je slagao da samo radimo zajedno.

Tu sam poludjela.

„Znači, mjesecima si znao da sam joj nekada bila prijateljica i nisi mi rekao?“

Nije se branio. Samo je rekao: „Da sam ti rekao, nikad ne bi došla ovdje.“

Uzela sam torbu i izašla. Cijelim putem do kuće razmišljala sam samo o jednoj stvari — da li da kažem Jeleni šta se dogodilo?

Ali nisam morala dugo da odlučujem.

Istog popodneva zazvonio mi je telefon.

Nepoznat broj.

Javila sam se, a sa druge strane začula njen glas.

„Znam gdje si sinoć bila“, rekla je mirno.

Ostala sam bez riječi.

A onda je dodala:

„Ali ono što ti on nije rekao o meni… mnogo je gore od onoga što si ti uradila.“

Tog trenutka sam shvatila da ova priča nije počela sinoć.

Počela je mnogo prije nego što sam ja uopšte upoznala njenog muža.