Nisam ni stigla da pitam sestru šta znači poruka „Ne piši sad, ona je pored mene“. Telefon joj je ponovo zazvonio. Ovog puta nije bila poruka nego poziv mog muža.

Sestra je prebledela i rekla da se ne javlja. Uzela sam telefon iz njene ruke i uključila zvučnik, ali nisam rekla ni reč.

„Jesi li normalna?“, začuo se njegov glas. „Rekao sam ti da taj broj više ne koristiš.“

Sestra me je pogledala potpuno zbunjeno. Šapnula je da mu nikad ranije nije pisala sa tog broja. Broj je bio nova prepaid kartica koju je kupila tog jutra.

Prekinula sam poziv i tražila od nje da mi pokaže sve poruke. I tada sam primetila nešto čudno. Prva poruka koju mu je poslala glasila je samo: „Hej, kako si?“ Nigde nije napisala ko je.

A on je odmah odgovorio: „Nedostajala si mi od prvog dana kada si otišla.“

To je značilo da je mislio da mu piše neka druga žena koja je ranije koristila isti broj.

Sačekala sam muža da dođe kući. Kad sam mu pokazala telefon, lice mu je potpuno promenilo boju. Pitala sam ko je žena kojoj je slao takve poruke.

Dugo je ćutao, a zatim rekao ime koje nisam očekivala.

Bila je to moja nekadašnja najbolja prijateljica, s kojom nisam razgovarala skoro dve godine. Rekao je da su se dopisivali nekoliko meseci, ali da se nikad ništa nije dogodilo. Nisam mu verovala.

Pozvala sam nju pred njim. Kad se javila, rekla sam samo da znam za poruke. Na drugoj strani je nastala tišina, a onda je rekla: „Ako ti je rekao da smo bili zajedno, laže.“

Muž je skočio i oteo mi telefon. Tada sam prvi put videla pravi strah na njegovom licu.

„Prekini“, rekao joj je. „Ne govori joj ništa.“

Prijateljica se nasmejala i odgovorila: „Sad je kasno. Neka proveri ko je pre godinu dana uplatio novac za stan.“

Pogledala sam muža. Stan smo kupili kreditom — bar sam tako verovala.

Sutradan sam otišla u banku i zatražila dokumentaciju. Na jednoj od uplata stajalo je ime koje sam dobro znala.

Nije bilo njeno.

Bilo je ime moje sestre.