Moj bivši dečko je došao da spava kod mene

„Pa… desilo mi se“, rekao je potpuno mirno, kao da mi objašnjava da je prosuo sok.

Gledala sam čas njega, čas fleku na krevetu i nisam mogla da vjerujem šta čujem.

„Kako misliš — desilo ti se?!“

Slegnuo je ramenima i rekao da ga je tokom noći bolio stomak, da se probudio, shvatio šta se dogodilo i da nije htio da me budi. Najgore od svega bilo je što je namjeravao da ode kući i ništa mi ne kaže.

„Čekaj, znao si za ovo sve vrijeme?“

„Pa… jesam.“

Tu mi je već pao mrak na oči. Nije problem što se čovjeku dogodila neprijatnost. Svakome može pozliti. Problem je bio što je ležao u tome, ustao, obukao se i mrtav hladan otišao u kuhinju da pita šta ćemo doručkovati.

Skinula sam posteljinu i tada shvatila da je situacija još gora. Fleka je prošla kroz čaršaf, zaštitu i završila na maminom skoro novom madracu.

„Ti ćeš ovo očistiti.“

Pogledao me kao da sam rekla nešto nenormalno.

„Ja? Pa ti si već skinula posteljinu.“

Tad sam shvatila zašto je bivši.

Dala sam mu rukavice, sredstvo za čišćenje i rekla da ne izlazi iz sobe dok ne dovede krevet u red. Umjesto toga, uzeo je jaknu.

„Nemoj praviti dramu.“

Ta rečenica me je dokrajčila.

Stala sam ispred vrata i rekla: „Nećeš ostaviti ovo mojoj majci i otići kao gospodin.“

Na kraju je ipak čistio. Otvorili smo prozore, ribali madrac i pokušavali da spasimo stvar. Sve vrijeme je gunđao kako pretjerujem.

A onda se začuo ključ u ulaznim vratima.

Mama.

Pogledala sam njega. On mene.

U sobi haos — posteljina u kesi, sredstva za čišćenje na podu, madrac mokar, a bivši kleči pored kreveta sa rukavicama.

Mama je stala na vrata.

„Šta se ovdje dogodilo?“

Prije nego što sam uspjela išta da smislim, on je ustao i rekao:

„Prosula je nešto.“

Zanijemila sam.

„JA?!“

Mama me pogledala, pa njega, pa madrac. Prišla je, pogledala fleku i samo rekla:

„Sinko, imam dvoje djece. Nemoj meni pričati šta je prosuto.“

Htela sam propasti u zemlju.

On je pocrvenio, zgrabio jaknu i izašao bez pozdrava.

Mislila sam da je tu kraj.

Nije bio.

Deset minuta kasnije stigla mi je njegova poruka:

„Mislim da ipak nismo jedno za drugo.“

Pokazala sam mami.

Pročitala je, vratila mi telefon i mrtva ozbiljna rekla:

„Slažem se. A pošto je madrac moj — pošalji mu i račun za hemijsko čišćenje.“

Poslala sam.

Nikada nije odgovorio.