Nisam joj odgovorio. Pogledao sam suprugu, vidio da joj je neprijatno i samo rekao: „Hajde da ručamo, hrana će se ohladiti.“ Ali tašta nije stala. Za stolom je pričala kako njene prijateljice imaju zetove doktore, direktore i vlasnike firmi, a ona, eto, mora da objašnjava da joj zet „čuva krave“.

Godinama je bilo isto. Kad god bi došla, pronašla bi nešto da ponizi. Moj traktor je bio „krntija“, kuća „usred nedođije“, a posao kojim sam hranio porodicu za nju je bio sramota.

Nisam se raspravljao. Radio sam.

Širio sam imanje, kupovao zemlju od komšija koji su odustajali od poljoprivrede, povećavao broj grla i ulagao svaki dinar koji bih zaradio. Poslije nekoliko godina napravio sam novu štalu, kupio mehanizaciju i počeo prodavati meso i mliječne proizvode direktno restoranima i trgovinama.

Jednog jutra supruga me nazvala dok sam bio na njivi.

„Mama ima problem.“

Firma u kojoj je radio njen muž godinama je propadala. Ostao je bez posla, a kredit za stan nisu mogli otplaćivati. Dugovi su se samo gomilali.

Nekoliko mjeseci kasnije tašta je prvi put došla kod nas bez komentara o blatu, kravama i traktoru.

Sjela je za isti sto za kojim me nekada ponižavala i tiho rekla:

„Treba nam pomoć.“

Znao sam koliko duguju. Supruga mi je već sve ispričala.

Mogao sam tada da joj vratim svaku riječ. Mogao sam da kažem: „Zar će sada čovjek koji miriše na štalu da vas spašava?“

Nisam.

Sutradan sam otišao u banku i uplatio dovoljno da zatvore najveći dio duga.

Kada je vidjela potvrdu, dugo je ćutala.

„Zašto si ovo uradio poslije svega što sam ti govorila?“, pitala je.

Pogledao sam je i rekao:

„Zato što nisam gospodin kakvog ste zamišljali. Ja sam samo čovjek sa sela kojeg su roditelji naučili da se porodici pomaže kad joj je teško.“

Spustila je pogled.

Od tog dana više nikada nije pomenula štalu, krave ni moje prljave ruke.

A nekoliko godina kasnije, na jednom porodičnom ručku, neko ju je pitao čime joj se zet bavi.

Pogledala me je preko stola i rekla:

„Poljoprivredom. I da sam bila pametnija, od prvog dana bih bila ponosna na njega.“

Nisam rekao ništa.

Samo sam pogledao svoje ruke.

I dalje su bile ispucale i prljave od zemlje.

Samo joj više nisu smetale.