Fotografija ispred kuće
Jetrva je nekoliko sekundi ćutala, a onda se nasmijala kao da pokušava sve pretvoriti u šalu.
„Kakav moj muž? Hajde, pokaži tu fotografiju.“
Izvadila sam telefon i otvorila sliku. Nastala je potpuna tišina. Na fotografiji se jasno vidio moj automobil parkiran ispred kuće, a nekoliko metara dalje njen muž kako izlazi kroz kapiju.
„Objasni“, rekao je moj muž.
Jetrva je problijedjela. „Nemam ja šta da objašnjavam. Pitaj nju zašto je bila tamo.“
„Hoću“, odgovorila sam. „Ali prvo reci svima zašto si me ti poslala na tu adresu.“
Muž me zbunjeno pogledao.
Prije dvije sedmice jetrva me je nazvala uplakana. Rekla je da sumnja da je muž vara i molila me da joj pomognem. Nije željela sama da ode jer se plašila šta će zateći. Dala mi je adresu i zamolila da nekoliko puta prođem automobilom pored kuće.
Prvog dana nisam vidjela ništa. Drugog takođe. Trećeg sam ugledala njenog muža.
Fotografisala sam ga i poslala joj sliku.
„A onda si me zamolila da ćutim“, rekla sam. „Rekla si da ćeš sama razgovarati s njim.“
Muž se okrenuo prema sestri. „I poslije svega toga ti sada pred svima pokušavaš da napraviš priču da moja žena nekoga tajno posjećuje?“
Jetrva je spustila pogled.
Tada se njen muž, koji je do tog trenutka ćutao, naglo umiješao.
„Dosta. Nije ono što mislite.“
Izvadio je telefon i stavio ga na sto. Pokazao nam je nekoliko poruka. Kuća nije pripadala nikakvoj ljubavnici. Pripadala je njihovoj majci po ocu, ženi s kojom jetrva godinama nije razgovarala.
„Išao sam kod tvoje majke“, rekao joj je. „Tražila je da te vidi.“
Jetrva je ostala bez riječi.
Prije nekoliko mjeseci njenoj majci je dijagnostikovana teška bolest. Nije željela da joj se javlja direktno jer su se prije deset godina strašno posvađale. Zato je kontaktirala zeta. On je pokušavao da ih pomiri prije nego što bude kasno.
„Zašto mi nisi rekao?“ prošaptala je.
„Jer si svaki put govorila da za tebe ona ne postoji.“
Jetrva je sjela i pokrila lice rukama. Ali moj muž nije zaboravio ono što je uradila meni.
„A zašto si onda moju ženu pokušala poniziti?“
Dugo nije odgovorila.
Na kraju je priznala.
Kada sam joj poslala fotografiju njenog muža ispred te kuće, nije znala čija je. Bila je ubijeđena da je vara. Nekoliko dana kasnije saznala je istinu, ali mene nije obavijestila. Umjesto toga, naljutila se jer sam vidjela koliko je njihov brak tada bio poljuljan.
„Bilo me sramota“, rekla je. „I htjela sam da priča pređe na nju.“
Ustala sam od stola.
„Mogla si samo da kažeš istinu. Umjesto toga pokušala si da uništiš povjerenje između mene i tvog brata.“
Niko više nije imao šta da doda.
A jetrva je već sljedećeg jutra otišla na onu adresu.
Ovog puta nije išla da provjerava muža.
Išla je da poslije deset godina pokuca na vrata svoje majke.
