ŽENA KOJOJ SAM DUGOVALA SVE

…on je izašao iz kancelarije i zatekao me kako brišem sto. Zastao je na vratima i rekao: „Vi ste nova, zar ne?“ Klimnula sam glavom i nastavila da radim. Nisam željela razgovor. Poslije svega što mi se dogodilo, samo sam htjela platu kojom ću moći nahraniti djecu.

Ali od tog dana počeo je sve češće da ostaje duže na poslu. Nekad bi mi donio kafu, nekad pitao treba li mi prevoz. Odbijala sam. Znala sam da je muž moje najbolje prijateljice i nisam željela ni najmanji razlog da ona nešto pogrešno pomisli.

Jedne večeri zadržao me je na vratima kancelarije. „Znam kroz šta ste prošli. Supruga mi je pričala. Ako vam ikada nešto zatreba za djecu, recite.“

Te riječi su me slomile. Zaplakala sam pred njim prvi put. Nije me dodirnuo, samo je spustio kutiju maramica ispred mene.

Ali nekoliko dana kasnije sve se promijenilo.

Pozvao me je u kancelariju i ponudio mi posao u administraciji. Plata skoro duplo veća. Rekao je da je primijetio da se dobro snalazim sa dokumentima i računarom. Bila sam presrećna. Prvo sam nazvala prijateljicu.

Umjesto da se raduje, zaćutala je.

„Zašto baš tebe?“, pitala je hladno.

Mislila sam da se šali. Nije.

Od tog dana počela je da me ispituje kada njen muž dolazi na posao, koliko ostaje, da li razgovaramo nasamo. Objašnjavala sam joj da između nas nema ničega, ali što sam se više pravdala, ona je manje vjerovala.

A onda mi je jedne večeri poslala fotografiju.

Na njoj smo njen muž i ja izlazili iz firme zajedno.

„Je li ovo ništa?“

Nazvala sam je odmah. Nije se javila.

Sutradan sam došla kod nje. Čim je otvorila vrata, rekla sam: „Te večeri mi je auto ostao kod majstora. Odvezao me je do autobuske stanice. Ništa više.“

Tada se iza nje pojavio njen muž.

„Dosta“, rekao je. „Reci joj istinu.“

Ostala sam ukopana.

Prijateljica je spustila pogled i počela da plače.

Tada sam saznala nešto što nisam mogla ni zamisliti.

Nije njen muž odlučio da me prebaci na bolje radno mjesto.

ONA JE.

Mjesecima je nagovarala muža da mi pruži priliku, ali mu je zabranila da mi kaže jer nije željela da se osjećam kao da živim od milostinje. A fotografiju je dobila anonimno, uz poruku da je muž vara sa mnom. U strahu i ljubomori povjerovala je najgorem.

„Bila sam spremna da izgubim najbolju prijateljicu zbog jedne fotografije“, rekla je kroz suze.

Zagrlila sam je.

Danas, pet godina kasnije, više nisam čistačica. Vodim mali tim u istoj firmi, djeca mi imaju sve što im je potrebno, a ona je i dalje osoba koju prvu zovem kada mi je teško.

Jer čovjek ponekad dotakne dno misleći da je ostao potpuno sam.

A onda otkrije da ga je neko cijelo vrijeme, tiho i bez ikakve koristi za sebe, držao da ne potone.