Ja: „Pa upravo si ušao u kuću. Čujem te dole.“

Odgovor je stigao odmah: „Nisam. Na poslu sam već sat vremena.“

U tom trenutku potpuno sam se razbudila. Ponovo sam oslušnula. Koraci su se jasno čuli iz prizemlja. Neko je otvorio kuhinjski element, zatim pustio vodu. Nisam smjela ni da ustanem iz kreveta.

Pozvala sam muža. Čim se javio, šapatom sam rekla: „Ako si stvarno na poslu, neko je u kući.“

Prvo je mislio da se šalim. Onda sam približila telefon vratima spavaće sobe. Baš tada se odozdo začuo jak udarac.

„Zaključaj vrata i ne izlazi!“ viknuo je.

Okrenula sam ključ i naslonila komodu na vrata. Ruke su mi se tresle. Muž je krenuo kući i rekao da će pozvati policiju. A onda su koraci krenuli uz stepenice.

Jedan po jedan.

Zaustavili su se tačno ispred moje sobe.

Neko je pritisnuo kvaku.

Stavila sam ruku preko usta da se ne čuje kako dišem. Kvaka se još jednom pomjerila, a onda sam čula muški glas:

„Halo? Ima li nekoga?“

Glas mi nije bio poznat.

Nisam odgovorila.

Poslije nekoliko sekundi čovjek je ponovo sišao. Čula sam otvaranje ulaznih vrata, a zatim tišinu. Ostala sam zaključana sve dok muž nije stigao.

Kada smo sišli, očekivali smo haos. Međutim, ništa nije nedostajalo. Televizor, novac, laptop — sve je bilo na svom mjestu.

Samo je na kuhinjskom stolu stajala mala kutija sa alatom.

Tada je muž problijedio.

„Znam čija je.“

Prethodnog dana zvao je majstora zbog curenja vode ispod sudopere. Dao mu je rezervni ključ jer je mislio da ću tog jutra rano otići kod majke. Zaboravio je i na majstora i da mi kaže da će čovjek doći!

Nazvao ga je odmah.

Majstor se javio i rekao: „Bio sam kod vas, ali izgleda da je neko spavao gore. Pokucao sam, niko nije odgovarao, pa sam otišao. Nisam htio da pravim problem.“

Nisam znala da li da se smijem ili da plačem.

Muž me je pogledao i samo rekao: „Kriv sam. Potpuno sam zaboravio.“

Ali meni jedna stvar nije davala mira.

„Ako si mu dao ključ, gdje je sada?“

Muž je pogledao sto.

Kutija je bila tu.

Ključa nije bilo.

Ponovo smo pozvali majstora.

Nastala je kratka tišina, a onda je rekao:

„Ključ? Ostavio sam ga na kuhinjskom stolu, odmah pored kutije.“

Pogledali smo se.

Ključa zaista nije bilo.

Istog dana promijenili smo bravu.

A muž od tada ima jedno pravilo koje sam mu vrlo jasno postavila:

Niko više ne dobija ključ naše kuće, a da ja za to ne znam.