Konobarica me je upozorila na čovjeka s kojim sam došla

Na poleđini računa, drhtavim rukopisom, pisalo je:

„NE IDI S NJIM. ZOVEM POLICIJU. PRAVI SE DA JE SVE U REDU.“

Srce mi je počelo lupati toliko jako da sam jedva disala. Podigla sam pogled. On je stajao nekoliko metara dalje kod izlaza, smiješio se i pokazivao mi rukom da požurim.

„Je li sve u redu?“ doviknuo je.

„Jeste! Samo sam nešto zaboravila“, odgovorila sam i pokušala da se nasmiješim.

Konobarica je već otišla iza šanka. Nisam znala šta je vidjela niti zašto me upozorava. A onda sam se sjetila nečega što mi je rekao tokom večere.

Da se nedavno doselio u grad.

Konobarica ga je, međutim, čim smo ušli pozdravila sa: „Opet vi?“

Tada tome nisam pridavala značaj.

Prišla sam mu, a on me odmah uhvatio oko struka.

„Idemo kod mene?“

„Može“, rekla sam, iako su mi se noge tresle.

Morala sam kupiti vrijeme.

Čim smo izašli, pogledala sam prema parkingu. Nigdje policije. On je izvadio ključeve i krenuo prema crnom automobilu.

„Uđi.“

Tada sam primijetila da registarske tablice nisu bile iste kao na fotografiji automobila koju mi je ranije tog dana poslao.

Napravila sam korak unazad.

„Zaboravila sam telefon.“

Njegov osmijeh je nestao.

„Telefon ti je u ruci.“

Pogledala sam dole. Napravila sam glupu grešku.

„Mislila sam… punjač.“

Prišao mi je.

„Šta ti je ona rekla?“

„Ko?“

„Konobarica.“

Više se nije smiješio.

U tom trenutku vrata restorana su se otvorila. Konobarica je stajala unutra i viknula:

„POLICIJA DOLAZI!“

On me pustio, utrčao u automobil i krenuo unazad toliko brzo da je udario u parkirani auto. Zatim je izletio sa parkinga.

Dvije minute kasnije stigla je patrola.

Tek tada mi je konobarica objasnila.

Prije nekoliko mjeseci njena prijateljica izašla je sa istim čovjekom. Isto upoznavanje preko interneta. Isti restoran. Poslije večere otišla je s njim.

Nestala je na dva dana.

Kada se vratila, odbijala je da kaže šta se dogodilo, ali je policiji prijavila muškarca. Slučaj nije mogao biti dokazan, a on je nestao.

„Večeras sam ga odmah prepoznala“, rekla je konobarica. „Zato sam slagala da mu je kartica odbijena. Htjela sam da ti priđem dok budeš plaćala.“

Policajac me tada pitao imam li njegov broj i fotografije.

Pokazala sam profil preko kojeg smo se upoznali.

Pogledao ga je nekoliko sekundi.

„Ovo ime nije njegovo.“

Tri dana kasnije nazvali su me.

Pronašli su automobil napušten na periferiji. Tablice su bile ukradene.

Ali ono zbog čega mi se krv sledila stiglo je tek poslije.

Policajac mi je pokazao stvari pronađene u gepeku.

Bilo je nekoliko ženskih torbica, telefona i dokumenata.

A među njima — odštampana moja fotografija sa profila.

Na poleđini je mojom adresom bilo napisano samo:

„SLJEDEĆA.“