IZ KUPATILA SAM IZAŠAO POTPUNO GO PRED DRUGARICU

A onda je ona podigla pogled sa telefona, zagledala se u mene nekoliko sekundi i — počela da se smije.

„Ti nisi normalan!“, viknula je i zgrabila jastuk sa kauča, pokušavajući njime da zakloni lice.

Očekivao sam vrisak, šok, možda da pobjegne iz stana. Sve osim smijeha. Stajao sam nasred dnevnog boravka potpuno zbunjen, a ona je kroz smijeh ponavljala: „Ne vjerujem da si ovo stvarno uradio!“

„Rekla si da te više ništa kod mene ne može iznenaditi“, odgovorio sam, pokušavajući da djelujem samouvjereno.

Tada je spustila jastuk. Osmijeh joj je nestao.

„Dobro. Iznenadio si me. A sad se okreni.“

Pomislio sam da joj je ipak neprijatno. Okrenuo sam se prema hodniku, spreman da se vratim po peškir, kada sam iza sebe čuo šuškanje.

„Nemoj još da se okrećeš“, rekla je.

„Šta radiš?“

„Kad si već počeo ovu glupu igru, sada igramo do kraja.“

Srce mi je ponovo počelo lupati. Čuo sam njene korake kako mi se približavaju. Zaustavila se tik iza mene i šapnula:

„Sad možeš.“

Okrenuo sam se — i umalo propao u zemlju.

Nije uradila ono što sam očekivao.

U ruci je držala telefon. Kamera je bila uperena pravo prema meni.

„Snimila si me?!“

Prasnula je u smijeh.

„Nisam. Ali trebalo je da vidiš svoje lice.“

Zgrabio sam peškir koji je ležao preko stolice i omotao ga oko sebe, dok se ona zadovoljno vratila na kauč.

„Znači, ipak sam te iznenadio?“

„Jesi. Ali napravio si jednu veliku grešku.“

„Koju?“

Pokazala je prema stolu.

Tamo je stajala njena torba, a pored nje još jedna koju ranije nisam primijetio.

„Čija je to torba?“

Nije stigla da odgovori.

Iz kuhinje se začuo ženski glas:

„Jesi li našla punjač?“

Zaledio sam se.

Iz kuhinje je izašla njena sestra, koju nisam vidio godinama. U ruci je držala čašu vode. Pogledala je mene, zatim peškir oko mog struka, pa svoju sestru.

Nastala je tišina.

Drugarica je pokrila usta rukom, pokušavajući da ne prasne u smijeh.

„Rekla si da si sama!“, procijedio sam.

„Rekla sam da sjedim sama u dnevnom boravku“, odgovorila je mrtva ozbiljna.

Njena sestra je spustila čašu i samo rekla:

„Ja neću ni da pitam.“

Vratio sam se u kupatilo brže nego što sam iz njega izašao.

Kasnije smo se svi smijali tome, ali od tog dana naučio sam dvije stvari: nikada ne prihvataj izazov bez razmišljanja — i prije nego što potpuno go prošetaš kroz nečiji stan, provjeri kuhinju.