Muž je podigao 30.000 eura, a iste večeri sam ga vidjela kako ulazi u hotel sa tri žene
Pitala sam recepcionera šta znači „cijeli sprat“. Spustio je pogled prema računaru, kao da je upravo shvatio da mi je rekao više nego što smije. „Gospođo, najbolje je da razgovarate sa suprugom.“ Nisam se pomjerila. „Ko je platio?“ Nakon nekoliko sekundi tiho je odgovorio: „Gotovina.“
Tada sam povezala 30.000 eura. Nisam otišla kući. Sjela sam u hotelski bar odakle sam vidjela liftove i čekala. Poslije skoro sat vremena vrata lifta su se otvorila. Prvo su izašle dvije od one tri žene, ali bez mog muža. Prišla sam im i pokazala njegovu fotografiju.
Jedna je odmah odmahnula glavom. Druga me odmjerila i upitala: „Vi ste njegova žena?“ Kada sam potvrdila, problijedjela je.
„Onda vi stvarno ne znate šta se večeras ovdje dešava.“
Ispričala mi je da ih je angažovala agencija da budu hostese na privatnoj zabavi. Nisu poznavale mog muža. Na spratu je, prema njenim riječima, bilo desetak muškaraca, nekoliko žena i sto prekriven kovertama sa novcem.
Odjednom mi je telefon zazvonio. Bio je muž.
„Gdje si?“
„Kod kuće“, slagala sam.
Nastala je tišina.
„Nemoj me lagati. Vidio sam tvoj auto.“
Krv mi se sledila. Prekinuo je vezu.
Nekoliko trenutaka kasnije lift se ponovo otvorio. Izašao je sam. Pogledao je pravo prema meni. Nisam stigla ništa da kažem.
„Idemo kući.“
„Gdje je 30.000 eura?“
„Nije vrijeme.“
„Onda ću ja gore.“
Uhvatila sam torbu i krenula prema liftu. Tada je stao ispred mene.
„Novac nije moj.“
Počela sam da se smijem od nervoze. „Podigao si ga sa našeg računa!“
„Znam. I vratiću ga.“
Tada mi je priznao ono što nisam očekivala. Njegov brat nije imao nikakav poslovni problem. Dugovao je ogromnu sumu ljudima sa kojima se godinama tajno kockao. Moj muž je podigao našu ušteđevinu da zatvori dio duga prije nego što situacija postane ozbiljnija. Hotel, cijeli sprat i žene bili su dio privatne večeri koju je organizovao čovjek kome je brat dugovao novac.
„Znači dao si našu životnu ušteđevinu zbog njegovog kockanja?“
Ćutao je.
To mi je bilo dovoljno.
Sutradan sam otišla u banku i razdvojila sve što je još moglo da se razdvoji. Mužu sam rekla da može pomoći bratu koliko želi — ali više nikada mojim novcem i mojim životom.
Mjesec dana kasnije njegov brat je priznao da 30.000 eura nije bio cijeli dug.
Dugovao je skoro 120.000.
Tada sam shvatila nešto još gore: da one večeri nisam otišla u hotel, moj muž bi nastavio da uzima novac dok na našem računu ne bi ostalo ništa.
