„Mama, moraš znati šta nam tata radi“, šapnuo je sin. Čula sam kako se vrata negdje otvaraju. Zamolila sam ga da se skloni na sigurno i da mi kaže gdje je sestra. „Kod komšinice. Tata je opet otišao i zaključao nas. Rekao je da nikome ne govorimo.“
Zapisala sam vrijeme poziva i odmah nazvala nadležne službe. Rekla sam im tačnu adresu, da je djevojčica kod komšinice, a sin zaključan u stanu. Zatim sam pozvala komšinicu čiji sam broj sačuvala još dok smo živjeli tamo. Potvrdila je da joj je ćerka došla uplakana i da otac nije kod kuće.
Krenula sam prema zgradi, ali nisam tražila od sina da sam otvara vrata ili izlazi kroz prozor. Ostala sam na vezi s njim dok nisu stigli odrasli koji su mogli bezbjedno da uđu. Svaki minut trajao je predugo. Sin je na kraju samo rekao: „Čujem ih. Mama, nemoj prekinuti.“
Kad sam stigla, djeca su već bila na sigurnom. Ćerka mi je potrčala u zagrljaj, a sin je stajao iza nje. Pitala sam ga zašto me ranije nije zvao. „Rekao je da ćeš opet izgubiti pravo da nas viđaš ako išta kažemo“, odgovorio je.
Otac se vratio dok smo još bili ispred zgrade. Najprije je rekao da je otišao samo do prodavnice. Komšinica je pokazala poruke koje joj je djevojčica slala više od sat vremena ranije. Potom je pokušao da kaže da su djeca sve izmislila. Sin mu je prvi put odgovorio pred drugima: „Zaključao si nas i rekao da šutimo.“
Te noći djeca nisu morala da se vrate u stan. Zapisnik, izjave komšinice i poziv s mog telefona postali su dio novog postupka. Nisam im obećavala da ćemo već sutra živjeti zajedno. Obećala sam samo da ih više neću ostavljati same s tim strahom.
Poslije nekoliko sedmica donesena je privremena odluka da djeca budu sa mnom dok se sve ne ispita. Kasnije je odluka o tome s kim žive promijenjena. Njihov otac mogao je da ih viđa pod uslovima koje su nadležni odredili, ali više nije odlučivao kada smiju da me pozovu.
Prve večeri kod mene sin je ostavio telefon na stolu, bez skrivanja. „Sad mogu da te zovem kad hoću?“ pitao je. Privukla sam ga sebi. „Ne moraš više da me zoveš krišom“, rekla sam. „Ovdje sam.“
