Neznanac mi je u restoranu rekao: „Glumi da smo zajedno.“

Pogledala sam prvo njega, pa svog muža. Žena pored mog muža smijala se nečemu što joj je šapnuo i držala mu ruku na ramenu kao da joj je to najprirodnija stvar na svijetu.

„Koliko dugo znaš?“ pitala sam neznanca.

„Dovoljno dugo da večeras nisam slučajno ovdje.“

Prije nego što sam stigla bilo šta da kažem, moj muž nas je ugledao. Osmijeh mu je nestao. Žena pored njega okrenula se prema našem stolu, ugledala muškarca koji me držao za ruku i problijedila.

„Sad se nasmij“, šapnuo mi je.

Nisam morala da glumim. Situacija je bila toliko nevjerovatna da sam se zaista nasmijala.

Muž je odmah krenuo prema nama.

„Šta ti radiš ovdje?“

Neznanac je ustao i pružio mu ruku.

„Pretpostavljam isto što i ti.“

Žena je dotrčala za mojim mužem i bijesno pogledala svog supruga.

„Pratiš me?!“

„Ne“, mirno je odgovorio. „Pratim čovjeka s kojim se sastaješ posljednja tri mjeseca.“

Pogledala sam muža. Očekivala sam poricanje, izgovore, bilo šta. Umjesto toga rekao je:

„Nije kako izgleda.“

„Odlično“, odgovorila sam. „Onda sjedimo svi zajedno i objasnite nam kako izgleda.“

To ih je potpuno zbunilo.

Sjela sam, a neznanac pored mene izvadio je telefon. Imao je fotografije njihovih sastanaka, poruke svoje žene i čak račun iz hotela od prethodne sedmice.

Muž je tada izgubio živce.

„Ko ti je dao pravo da me fotografišeš?“

„Isto ono pravo koje si ti sebi dao da spavaš sa mojom ženom.“

U restoranu je nastala tišina.

Žena je zgrabila torbu i krenula prema izlazu, ali neznanac ju je zaustavio jednom rečenicom:

„Reci joj za stan.“

Okrenula sam se prema mužu.

„Kakav stan?“

Nije odgovorio.

Neznanac mi je pružio telefon. Na ekranu je bio oglas za mali luksuzni stan koji sam dobro poznavala. Muž mi je mjesecima govorio da ga renovira za poslovnog partnera.

„Tamo se sastaju“, rekao je.

Osjetila sam mučninu, ali onda je dodao:

„Međutim, postoji nešto što ni moja žena ne zna.“

Otvorio je fotografiju ugovora.

Stan nije bio iznajmljen.

Moj muž ga je kupio prije osam mjeseci.

„Odakle ti novac?“ pitala sam.

Muž je spustio pogled.

Tada se njegova ljubavnica okrenula prema njemu.

„Čekaj… rekao si mi da je stan moj.“

Neznanac se prvi put nasmijao.

„E, sad dolazimo do razloga zbog kojeg sam želio da svi budemo za istim stolom.“

Izvadio je još jedan dokument i spustio ga ispred mene.

Pogledala sam ime osobe sa čijeg računa je uplaćena prva rata za stan.

Nije bilo ime mog muža.

Bilo je moje.