Niko nije progovorio nekoliko sekundi. Djevojka je stajala pored mene crvena u licu, a majka je nastavila kao da joj nije dovoljno što ju je već ponizila.

„Šta ćeš ti s nekim ko nema ni fakultet?“ pitala me je.

Tada sam ustao i rekao: „Sa nekim ko me poštuje više nego što si je ti večeras poštovala.“

Majka je bila šokirana. Otac je pokušao da smiri situaciju, govoreći da je slava i da nije vrijeme za svađu. Ali upravo je to bio problem — svi su očekivali da djevojka proguta uvredu da ne bi „pravila scenu“.

Ona je samo uzela torbu i rekla da želi da ide kući.

Krenuo sam za njom.

U autu je ćutala skoro cijelim putem. Onda me je pitala da li se i ja duboko u sebi stidim što ona nema fakultet. To pitanje me je pogodilo jer sam shvatio da sam joj mjesecima pričao o svoja dva fakulteta, poslu i ambicijama, a nikada dovoljno o tome koliko cijenim ono što ona radi.

Radila je u maloj pekari sa majkom, ustajala u četiri ujutro i pomagala mlađem bratu da završi školu. Nije studirala jer je poslije smrti oca morala da radi. Moja majka nije znala ništa od toga prije nego što ju je nazvala glupačom.

Sutradan sam otišao kod roditelja sam. Rekao sam im da ću dolaziti, ali da djevojku više neću dovoditi dok joj se majka ne izvini direktno, bez „ali ja sam samo htjela najbolje za sina“.

Majka je danima tvrdila da sam pretjerao.

Prelomilo se kada je otac došao kod mene i rekao da se ne slaže sa načinom na koji je postupila. Priznao je da su cijeli život mjerili uspjeh diplomama i titulama i da su zaboravili da obrazovanje i inteligencija nisu isto.

Dvije sedmice kasnije majka je sama otišla u pekaru.

Djevojka mi je kasnije ispričala da je ušla, stala u red i sačekala da svi kupci odu. Onda joj je rekla: „Pogriješila sam. Nisam te ni poznavala, a odlučila sam ko si.“

Nisu postale najbolje prijateljice. I danas među njima postoji distanca. Ali majka više nikada nije ponovila takvu rečenicu.

A ja sam shvatio da partnera ne braniš samo od stranaca. Ponekad ga moraš odbraniti i od svoje porodice.

Godinu dana kasnije zaprosio sam je upravo ispred one pekare. Rekla je „da“, a kada smo javili mojim roditeljima, majka je prva pitala šta može da pomogne oko svadbe.

Nije diploma bila ono što je tog dana odlučilo našu budućnost. Odlučilo je poštovanje.