U čokoladi je bilo nešto što nisam očekivala

U čokoladi, ispod omota, bilo je 500 eura.

Drugarica me nazvala sva uzbuđena i rekla: „Jesi li ti normalna?! Zašto si mi stavila toliki novac u čokoladu?“

Mislila sam da se šali. Počela sam se smijati i rekla joj da sam joj kupila običnu čokoladu iz prodavnice i parfem. Tada je zaćutala.

„Ne šalim se. Novčanice su bile između omota i folije.“

Osjetila sam kako mi srce lupa. Istog trenutka sam se sjetila rođaka. Čokolada koju sam poklonila drugarici bila je upravo ona koju sam dobila od njega za svoj rođendan. Nisam je ni otvorila. Samo sam je, zajedno sa parfemom, stavila u ukrasnu kesu.

Nazvala sam rođaka.

„Je li u onoj čokoladi koju si mi poklonio bilo nešto?“

Nastala je tišina.

„Jesi li je otvorila?“

„Nisam ja. Poklonila sam je drugarici.“

Čula sam kako je opsovao.

„Koliko je našla?“

Kada sam rekla 500 eura, samo je odgovorio: „Dolazim.“

Dvadeset minuta kasnije bio je kod mene. Nikada ga nisam vidjela tako nervoznog. Rekao mi je da novac nije bio slučajno unutra. Znao je da sam nekoliko mjeseci ranije imala finansijskih problema, ali je znao i da bih odbila da mi direktno ponudi novac.

Zato je otvorio omot, stavio novčanice unutra i ponovo ga pažljivo zalijepio.

„Mislio sam da ćeš je otvoriti iste večeri“, rekao je.

Bilo mi je užasno neprijatno. Odmah sam nazvala drugaricu i objasnila šta se dogodilo.

Očekivala sam da kaže da će mi sutra donijeti novac.

Umjesto toga rekla je:

„Dođi večeras.“

Kada sam stigla, na stolu je stajala čokolada, uredno zatvorena u kesici, a pored nje svih 500 eura.

Pružila mi ih je.

„Ovo je tvoje.“

Rekla sam joj da mi je neprijatno da uzmem nešto što sam već poklonila.

Tada se nasmijala.

„Ti meni nisi poklonila 500 eura. Poklonila si mi parfem i čokoladu. A ovo ti je neko sakrio da bi pomogao tebi.“

Uzela sam novac, a onda iz torbe izvadila 50 eura i pružila joj.

„Onda je ovo tvoje.“

Odbila je.

Počele smo se prepirati i na kraju smo se obje smijale kao lude.

Novac sam kasnije iskoristila da platim račune koji su mi se mjesecima gomilali.

A rođaku sam sljedećeg dana odnijela najveću čokoladu koju sam pronašla.

Čim ju je ugledao, nasmijao se i pitao:

„Šta je unutra?“

Rekla sam:

„Ništa. Provjerila sam tri puta.“

Od tada u našem društvu postoji jedno pravilo:

Niko više ne prosljeđuje neotvorenu čokoladu koju dobije na poklon.