U sali je nastao muk. Pedeset ljudi gledalo je čas u mene, čas u njegovu suprugu. Moj ljubavnik Aleksandar, čovjek koji me je prije nekoliko trenutaka nazvao jeftinom ženom, sada je stajao blijed kao zid.

„Kakav dogovor?!“, povikao je.

Njegova žena Jelena mirno je spustila čašu.

„Dogovor da konačno saznamo gdje nestaje novac iz naše firme.“

Aleksandar se nasmijao, ali glas mu je drhtao.

„Ti si potpuno poludjela!“

Jelena je iz torbe izvadila kovertu i bacila je pred njega.

„Prije godinu dana prebacio si 600.000 evra na račun firme registrovane na ime tvoje ljubavnice. Mislio si da ona ništa ne razumije jer ima samo dvadeset sedam godina.“

Svi pogledi okrenuli su se prema meni.

Istina je bila da sam Aleksandra upoznala dok sam radila kao knjigovođa. Obećavao mi je brak, stan i zajednički život. Tek kasnije sam otkrila da je bez mog znanja otvorio firmu na moje ime koristeći dokumente koje sam mu ranije dala.

Kada sam ga suočila s tim, zaprijetio mi je zatvorom.

„Sve je na tvoje ime. Ako ja padnem, ti ideš prva“, rekao je.

Tada sam potražila njegovu suprugu.

Jelena mi nije odmah vjerovala. Ali kada sam joj pokazala dokumente, zaplakala je. Dvadeset godina gradila je firmu koju je njen muž sada potajno praznio.

„Pomozi mi da ga zaustavim i platiću ti 20.000 evra za prikupljanje dokumentacije“, rekla je.

Pristala sam.

Aleksandar je odjednom zgrabio kovertu.

„Ovo su falsifikati!“

Tada sam pustila snimak na telefonu.

Iz zvučnika se začuo njegov glas:

„Kad prebacim posljednjih 200.000, razvešću se od Jelene. A malu ću prijaviti policiji. Neka ona objašnjava odakle joj pare!“

Njegov poslovni partner ustao je od stola.

„Aleksandre, ti si meni rekao da taj novac ide za proširenje firme!“

Ali pravi šok tek je slijedio.

Jelena je izvadila još jedan papir.

„Znaš li zašto smo večeras okupili sve tvoje poslovne partnere?“

Aleksandar nije odgovorio.

„Zato što od jutros više nisi direktor. Nadzorni odbor te je smijenio, a računi povezani sa spornim transakcijama prijavljeni su nadležnima.“

Pokušao je da izađe, ali na vratima su ga sačekala dvojica policijskih službenika. Pozvali su ga da pođe s njima radi ispitivanja.

Dok je prolazio pored mene, procijedio je:

„Uništila si mi život, kučko!“

Pogledala sam ga pravo u oči.

„Ne, Aleksandre. Sam si ga uništio onog dana kada si pomislio da možeš kupiti dvije žene i prevariti obje.“

Tri mjeseca kasnije istraga je još trajala. Jelena je podnijela zahtjev za razvod, a ja sam vratila novac koji mi je Aleksandar ranije poklanjao i predala svu dokumentaciju advokatu.

Mislila sam da je priča završena.

A onda me Jelena pozvala na kafu.

„Moram ti nešto priznati“, rekla je.

Iz torbe je izvadila fotografiju mlade žene s dvoje djece.

„Ovo je njegova druga porodica. Sa njom živi već jedanaest godina. I njoj je obećao da će se razvesti.“

Zanijemila sam.

„A znaš li šta je najgore?“, nastavila je.

„Novac koji je prebacivao na tvoju firmu nije bio namijenjen samo njemu. Planirao je da vas obje optuži za pronevjeru, uzme djecu i pobjegne s trećom ženom.“

Tada sam konačno shvatila s kakvim sam čovjekom bila.

Danas Jelena i ja nismo prijateljice, ali se poštujemo. Obje smo platile visoku cijenu zbog istog muškarca.

A Aleksandar je na onoj proslavi želio da me ponizi pred pedeset ljudi.

Umjesto toga, pred pedeset svjedoka otkrio je koliko je zapravo sam sebe precijenio.