Na pijaci mi je prodavac rekao: „Prošli put ste tražili dva velika, a danas sami dolazite?“

Prodavac se sagnuo ispod tezge, a muž je stajao iza mene prekriženih ruku. Osjetila sam da mu šala uopšte nije smiješna.

„Evo ga“, rekao je prodavac i izvukao ogroman domaći paradajz. „Ovaj je najveći što imam. Prošli put ste uzeli dva ovakva.“

Pogledala sam paradajz, pa muža.

„Zadovoljan?“ pitala sam.

Muž se nasmijao, ali nekako kiselo.

„A šta si ti mislila da će izvaditi?“ upitala sam.

„Ništa. Samo mi je bilo zanimljivo kako razgovarate.“

Prodavac je odmahnuo rukom.

„Ma gospođa je stalna mušterija. Prošli put je bila s jednim gospodinom, pa su uzeli dva najveća.“

Mužev osmijeh je nestao.

„S kojim gospodinom?“

Zaledila sam se.

Prošli put sam na pijaci bila sama.

„Ja nisam bila ni sa kim“, rekla sam.

Prodavac me zbunjeno pogledao.

„Kako niste? Visok čovjek, crna jakna. Nosio vam je kese do automobila.“

Muž me uhvatio pogledom.

„Hoćeš li mi sada objasniti?“

„Nemam šta da objašnjavam jer se to nije dogodilo.“

Prodavac je nekoliko sekundi ćutao, a onda izvadio telefon.

„Čekajte. Možda mogu da vam pokažem.“

Objasnio je da mu kamera na tezgi snima zbog krađa. Pronašao je snimak od prethodne subote i okrenuo ekran prema nama.

Na snimku sam bila ja.

Ili žena koja je izgledala nevjerovatno slično meni.

Ista boja kose. Ista jakna. Čak je nosila torbu gotovo identičnu mojoj.

Pored nje je stajao muškarac.

Muž je prišao telefonu toliko brzo da sam se trznula.

„Vrati.“

Prodavac je premotao.

Muž je problijedio.

„Poznajem njega.“

„Ko je?“

Nije odgovorio.

Zgrabila sam telefon i zaustavila kadar na kojem se muškarac okrenuo prema kameri.

Bio je to muž moje sestre.

Nazvala sam je odmah.

„Gdje si bila prošle subote?“

„Kod kuće. Zašto?“

Poslala sam joj fotografiju ekrana.

Nekoliko sekundi kasnije stigao je odgovor:

„Zovi me odmah.“

Ispostavilo se da žena nije bila potpuna nepoznanica. Bila je koleginica njenog muža. Sestra je već mjesecima sumnjala da između njih postoji nešto, ali nije imala dokaz.

„Ali zašto izgleda kao ja?“ pitala sam.

Sestra je dugo ćutala.

„Zato što je pričao da mu se oduvijek sviđaš.“

Ta rečenica mi je okrenula želudac.

Kasnije smo saznale da je koleginici čak kupovao odjeću i parfem slične mojima. Kada ga je sestra suočila sa snimkom, prvo je sve negirao, a onda priznao vezu.

Moj muž se izvinio što je posumnjao u mene.

A prodavac mi je, dok smo odlazili, pružio kesu.

„Gospođo, paradajz je na račun kuće. Napravio sam vam dovoljno problema za jedan dan.“

Pogledala sam muža i rekla:

„Uzmi dva velika.“

Prodavac se nasmijao.

Muž ovaj put nije.

Jer smo oboje znali da iza njegove bezazlene šale više nije stajala pijaca — nego tajna koju niko od nas tog jutra nije očekivao.