KOMŠIJA JE POSTAO LJUBAVNIK

Kad sam vidjela ime svog muža na njegovom telefonu, krv mi se sledila.

„Zašto tebe zove?“ pitala sam. Komšija je samo odmahnuo glavom i javio se. Čula sam muža kako potpuno mirno govori: „Jesi li budan? Treba mi jedna usluga.“

Pogledali smo se. Komšija je pokušavao da zvuči normalno dok je stajao pored mene. Muž mu je rekao da mu se auto pokvario i da se vraća ranije. Tražio je baš od njega da ode po njega.

Imali smo manje od sat vremena.

Komšija se obukao i otišao, a ja sam panično sređivala kuću. Sklonila sam čaše, otvorila prozor i namjestila krevet. Kad je muž ušao, ponašala sam se kao da sam tek ustala.

Najgore je bilo što je komšija ušao zajedno s njim.

Sjedili smo za istim stolom i pili kafu. Muž je pričao o putu, a komšija i ja nismo smjeli ni da se pogledamo.

Mislila sam da smo se izvukli.

Narednih dana komšija me izbjegavao. Ni poruke, ni poziva. Dogovorila sam sama sa sobom da je najbolje da se ono što se dogodilo nikada ne ponovi.

A onda je muž jedne večeri rekao: „Dođi da ti nešto pokažem.“

Na telefonu je otvorio snimak sa sigurnosne kamere koju je nekoliko dana ranije postavio prema dvorištu zbog krađa u komšiluku.

Na snimku se jasno vidjelo kako komšija ulazi u našu kuću kasno uveče — i izlazi tek pred jutro.

Nisam mogla da izgovorim ni riječ.

Muž je spustio telefon na sto i mirno rekao:

„Zato sam ga tog jutra zvao. Htio sam da vidim hoće li imati hrabrosti da dođe po mene poslije noći provedene s tobom.“

Tada sam shvatila najgore.

On je znao sve prije nego što je uopšte ušao u kuću.