Otvorila sam galeriju i prvo što sam vidjela nisu bile njene slike. Bile su fotografije mog stana. Moje kuhinje, moje spavaće sobe, čak i moje strane kreveta. Neke su bile slikane dok mene očigledno nije bilo kod kuće.

Srce mi je toliko lupalo da sam jedva držala telefon. Listala sam dalje i naišla na njene fotografije. Nisam je poznavala. Mlađa žena, možda mojih godina, nasmijana, slikana u njegovom autu, u restoranu, na mjestima za koja mi je govorio da je bio poslovno.

Onda sam otvorila poruke. Tu više nije bilo prostora za opravdanja. Pisao joj je mjesecima. Govorio joj da je sa mnom „samo iz navike“, da će me ostaviti čim „riješi neke stvari“. Njoj je pričao jednu priču, meni potpuno drugu.

U tom trenutku je izašao iz kupatila. Vidio je telefon u mojoj ruci i samo stao.

„Šta radiš?“

Nisam vikala. Nisam ni mogla. Samo sam ga pitala: „Koliko dugo?“

Prvo je pokušao da kaže da nije kako izgleda. Onda da je to završeno. Pa da se samo dopisivao. Svaki put kada bih mu pokazala nešto novo, mijenjao je verziju.

A onda je telefon ponovo zazvonio.

Bila je ona.

Javila sam se pred njim i uključila zvučnik.

Žena je odmah rekla: „Samo mi reci jednu stvar. Jesi li ti stvarno njegova djevojka ili ste već raskinuli? Meni je rekao da više ne živite zajedno.“

Pogledala sam ga. Spustio je glavu.

Tada sam shvatila nešto još gore — ni ona nije znala za mene onako kako sam ja mislila da zna. I nju je lagao.

Razgovarale smo skoro dvadeset minuta dok je on sjedio preko puta mene i ćutao. Upoređivale smo datume, njegove „poslovne obaveze“, vikende kada je navodno pomagao prijatelju i večeri kada bi isključio telefon.

Sve se poklopilo.

A onda je ona rekla rečenicu zbog koje sam se potpuno sledila:

„Čekaj… prije tri sedmice mi je rekao da traži stan za nas dvoje.“

Tad sam ustala, donijela njegov kofer iz ormara i počela da ubacujem stvari.

Molio je da razgovaramo. Govorio je da je pogriješio, da ne želi da me izgubi, da će sve objasniti.

Ali nakon toliko laži nisam više željela objašnjenje.

Dok je izlazio, okrenuo se i rekao: „Vidjećeš, ona mi ništa ne znači.“

Samo sam mu odgovorila:

„Možda. Ali od večeras ni ti više ništa ne značiš meni.“

Kasnije te noći stigla mi je poruka od nje. Mislila sam da će biti posljednja.

Nije bila.

Napisala je: „Moram još nešto da ti kažem. Mislim da nas dvije nismo jedine.“