Spavala sam sa mužem svoje najbolje drugarice

Kada sam vidjela 17 propuštenih poziva, srce mi je počelo lupati. Posljednja poruka bila je još gora:

„ZNAM GDJE SI BILA. JAVI SE ODMAH!“

Pokazala sam mu telefon. Preblijedio je.

„Nemoj joj ništa priznati. Reći ćemo da sam te vozio u hitnu jer ti je pozlilo.“

„A kako zna da smo bili zajedno?“, upitala sam.

Nije odgovorio. Samo me je ostavio ispred zgrade i odjurio.

Čim sam ušla u stan, telefon je ponovo zazvonio. Bila je ona.

„Dođi sutra u deset. Moramo razgovarati.“

Pokušala sam da saznam šta se dogodilo, ali je prekinula vezu.

Te noći nisam oka sklopila. Ujutru sam otišla kod nje, uvjerena da će me ošamariti čim otvorim vrata.

Međutim, dočekala me je nasmijana, skuhala kafu i ponudila kolače.

„Kako si spavala?“, upitala je.

„Dobro“, slagala sam.

„Čudno. Ja nisam nikako. Muž mi je sinoć rekao da je bio kod bolesnog prijatelja.“

Ruke su mi počele drhtati.

Tada je na sto spustila svoj telefon. Na ekranu je bio snimak nadzorne kamere sa parkinga moje zgrade. Jasno se vidjelo kako ulazim u automobil njenog muža.

„Komšinica mi je poslala snimak. Prepoznala je njegov automobil.“

Počela sam da plačem.

„Oprosti mi! Nisam planirala da se ovo dogodi!“

Pogledala me je bez trunke sažaljenja.

„NISI PLANIRALA? A KOLIKO SI SE DANA SPREMALA ZA NJEGA?“

Nisam imala odgovor.

„Znaš šta je najgore?“, nastavila je. „Juče sam saznala da sam trudna. Htjela sam prvo tebi da kažem. Zato sam te zvala sedamnaest puta.“

Osjetila sam kako mi se stomak okreće.

„Deset godina smo prijateljice. Bila si mi kuma na vjenčanju. Čuvala si mi sina kada je bio bolestan. A sinoć si bila sa njegovim ocem.“

U tom trenutku otvorila su se ulazna vrata. Ušao je njen muž.

Kada nas je ugledao zajedno, zastao je.

„Sjedi“, rekla mu je.

Pokušao je da objasni kako je sve bila greška, kako sam ga ja zavela i kako se ništa ozbiljno nije dogodilo.

Tada sam ustala.

„NE LAŽI! TI SI MENI PRVI PISAO! TI SI ME ZVAO!“

On je bijesno udario šakom o sto.

„Začepi!“

Drugarica je mirno izvadila kovertu.

„Ovo su papiri za razvod. Advokat ih je pripremio jutros. A ti večeras spavaš negdje drugo.“

Zatim se okrenula prema meni.

„A ti izađi. I nemoj više nikada da me zoveš.“

Molila sam je da mi oprosti, ali nije htjela ni da me pogleda.

Mislila sam da ću barem njega imati. Ipak smo zbog te veze uništili njenu porodicu.

Tri dana kasnije poslala sam mu poruku. Nije odgovorio.

Onda sam saznala da se preselio kod druge žene, koleginice s posla s kojom je, kako se ispostavilo, mjesecima održavao vezu.

Kada sam ga suočila s tim, samo se nasmijao.

„Valjda nisi mislila da ću zbog tebe ostaviti porodicu?“

Tada sam shvatila koliko sam bila glupa.

Prošlo je osam mjeseci. Moja bivša drugarica rodila je djevojčicu. Saznala sam preko zajedničkih poznanika. Poslala sam joj cvijeće i pismo izvinjenja.

Cvijeće je vratila, a pismo nije ni otvorila.

Zbog nekoliko tajnih susreta izgubila sam ženu koja mi je bila kao rođena sestra. A čovjek zbog kojeg sam je izdala nije me smatrao vrijednom ni jednog telefonskog poziva.

Najviše me boli što sam te noći, dok sam sjedala u njegov automobil, znala da radim nešto strašno.

Ipak sam sjela.