Kada je muž izgovorio te riječi, viljuška mi je ispala iz ruke. Znala sam da je pročitao pismo, ali nisam razumjela zašto je toliko bijesan. U njemu sam bivšem napisala da ću, ako ikada budem imala sina, dati mu njegovo ime. Bio je to moj način da sačuvam uspomenu na ljubav koju sam sama uništila.

„Pročitaj posljednju stranicu naglas“, rekao je muž i bacio pismo na sto.

Uzela sam ga drhtavim rukama. Na dnu je pisalo: „Obećavam ti da ću jednog dana doći po tebe. Ako budem imala sina, nosiće tvoje ime, a kada odraste, odvešću ga da upozna čovjeka kojeg nikada nisam prestala voljeti.“

Muž je udario šakom o sto.

„ZNAČI, DVANAEST GODINA ŽIVIM SA ŽENOM KOJA JE PLANIRALA DA ODE DRUGOM ČOVJEKU!“

Pokušala sam objasniti da sam pismo napisala prije našeg upoznavanja, ali nije htio slušati.

„A znaš li šta je najgore? Danas sam pronašao tog čovjeka!“

Krv mi se sledila. Pokazao mi je fotografiju na telefonu. Moj bivši stajao je ispred velike kuće, pored skupog automobila.

„Više nije siromašan! Ima građevinsku firmu, nekoliko stanova i ženu! A znaš li šta mi je rekao kada sam ga nazvao?“

Nisam mogla izgovoriti ni riječ.

„REKAO JE DA SI MU SE JAVILA PRIJE TRI MJESECA!“

Tada sam počela plakati. Bilo je istina. Pronašla sam ga na društvenim mrežama i poslala mu poruku. Čestitala sam mu rođendan, a zatim priznala da često mislim na njega.

„I šta ti je odgovorio?“, upitao je muž.

Spustila sam pogled.

„Rekao je da ima ženu koju voli i da ne želi da se dopisujemo.“

Muž se gorko nasmijao.

„Znači, mene bi ostavila da je on pristao?“

Ćutala sam. Moje ćutanje bilo je dovoljan odgovor.

Te noći muž je spakovao kofer. Sin je izašao iz sobe i pitao zašto tata odlazi. Muž ga je zagrlio i rekao da on nije ništa kriv.

Narednog jutra otišla sam kod bivšeg. Otvorila mi je njegova supruga. Kada sam rekla ko sam, pogledala me je i mirno odgovorila:

„Znam. Moj muž mi je sve ispričao. Čak i da ste sinu dali njegovo ime.“

U tom trenutku pojavio se on. Čovjek kojeg sam nekada ostavila jer nije imao ništa.

„Zašto si došla?“, upitao je.

„Htjela sam samo da te vidim.“

Pogledao me je bez trunke nježnosti.

„Kada sam te molio da ostaneš, rekla si da nećeš život sa siromahom. Danas imam sve ono zbog čega si me ostavila. Ali više nemam osjećanja prema tebi.“

Vratila sam se kući i zatekla muževu burmu na stolu. Pored nje stajao je zahtjev za razvod.

Najviše me zaboljelo ono što mi je sin rekao nekoliko dana kasnije, kada je saznao razlog naše svađe.

„Mama, je li tata znao da si me nazvala po čovjeku kojeg si više voljela od njega?“

Nisam znala šta da odgovorim.

Danas živim sama. Muž je započeo novi život, a sin većinu vremena provodi kod njega. Bivši me je blokirao i nikada se više nije javio.

Godinama sam mislila da sam pogriješila što sam zbog novca ostavila svoju najveću ljubav.

A sada sam shvatila nešto mnogo gore.

Zbog čovjeka koji me više nije želio izgubila sam onoga koji me iskreno volio. I tek kada sam ostala bez obojice, shvatila sam da nisam bila nesrećna zbog pogrešnog izbora, nego zbog svoje nezahvalnosti.