Njena najstarija ćerka, djevojka od sedamnaest godina, pogledala me pravo u oči i rekla: „Samo da znaš, tata je mami prije tri dana obećao da nikada neće otići od nas.“

Zaledila sam se. Pogledala sam njegovu ženu očekujući da će nešto reći, ali ona je samo spustila pogled. Djevojka je nastavila: „Rekao nam je da postoji neka žena koja ga proganja i da će uskoro sve završiti s njom.“

Osjetila sam kako mi krv udara u sljepoočnice. Meni je tog istog jutra slao poruke da traži stan za nas i bebu. Čak mi je poslao fotografiju dječje sobe i napisao: „Ovdje će spavati naš mali.“

Izvadila sam telefon i pokazala poruke njegovoj ženi.

Nije zaplakala. Samo se gorko nasmijala i iz torbe izvukla svoj telefon.

„Sad pogledaj ti.“

Na ekranu su bile njegove poruke njoj. Pisao joj je da je voli, da je napravio „najveću glupost života“ i da će prekinuti sa mnom. Posljednja poruka bila je poslata prije samo sat vremena.

„Večeras završavam sve. Ti i djeca ste mi najvažniji.“

Nisam mogla da vjerujem. Dok je meni govorio da priprema razvod, njoj je obećavao da ostaje.

Tada je njegova ćerka rekla nešto još gore.

„Nisi prva.“

Njegova žena ju je pokušala zaustaviti, ali djevojka je već otvorila telefon. Pokazala mi je fotografiju žene koju nisam poznavala.

„Prije dvije godine i njoj je govorio da će ostaviti mamu.“

U tom trenutku mi je zazvonio telefon.

Bio je on.

Javila sam se i uključila zvučnik.

„Ljubavi, gdje si?“, pitao je veselo. „Imam dobre vijesti. Rekao sam joj. Gotovo je.“

Za stolom je nastala potpuna tišina.

Njegova žena se nagnula prema telefonu.

„Stvarno je gotovo?“

Sa druge strane nije se čulo ništa.

„Halo?“, rekla sam.

Prekinuo je vezu.

Deset minuta kasnije pojavio se pred kafićem. Kada je kroz staklo ugledao nas četiri za istim stolom, samo je stao. Nije ni pokušao da uđe.

Izašla sam napolje.

Počeo je da objašnjava, da govori kako je situacija „komplikovana“, kako me voli, ali ne može preko noći ostaviti djecu.

„Niko ne traži da ostaviš djecu“, rekla sam. „Tražila sam samo da prestaneš da lažeš.“

Pokušao me uhvatiti za ruku, ali sam se odmakla.

Narednih dana zvao me desetine puta. Nisam se javljala.

Najteži dio tek je slijedio. Bila sam trudna i morala sam donijeti odluke koje više nisu imale veze s njegovim obećanjima. Rekla sam mu da, šta god bude sa nama, prema djetetu će morati preuzeti odgovornost. Ali ljubavnu vezu sam završila.

Mjesecima kasnije ponovo sam srela njegovu ženu.

Više nisu bili zajedno.

Pogledala me i rekla: „Dvadeset godina sam mislila da će se promijeniti.“

Odgovorila sam joj: „A ja sam skoro povjerovala da će se promijeniti zbog mene.“

Na kraju nijedna od nas nije „dobila“ njega.

Ispostavilo se da je to bio najbolji mogući kraj.