Ne tamo! Upravo odatle sam pobjegao!“

Srce mi je tuklo kao ludo. Sivi automobil bio je sve bliže, a djeca su počela da primjećuju da nešto nije u redu. Stariji sin me je pitao zašto stalno gledam u retrovizor. Rekla sam mu da je sve u redu, iako ni sama nisam vjerovala u to.

„Gdje si? Šta se dešava?“, viknula sam mužu preko telefona.

Čula sam kako teško diše. „Samo vozi. Idi prema starom tržnom centru. Čekam te iza skladišta.“

„Jesi li lud? Djeca su sa mnom!“

Tada je izgovorio nešto zbog čega sam se sledila.

„Znam. Zato te i prate.“

Naglo sam skrenula u sporednu ulicu. Sivi automobil je skrenuo za mnom. Više nije bilo nikakve sumnje.

Kada sam stigla do tržnog centra, muž je istrčao iza skladišta i uskočio na suvozačko mjesto. Košulja mu je bila pocijepana, a iznad obrve imao je krvavu posjekotinu.

„Vozi!“

Tek nekoliko kilometara dalje objasnio mi je šta se dogodilo.

Tog jutra otišao je u policijsku stanicu jer ga je poznanik zamolio da preda telefon koji je slučajno ostao u njegovom automobilu. Čim je dežurnom policajcu rekao čiji je telefon, odveli su ga u kancelariju i zaključali vrata.

Na telefonu su bili snimci razgovora nekoliko ljudi koji su mjesecima ucjenjivali lokalne vlasnike firmi. Ali najgore je bilo što je među snimljenim glasovima muž prepoznao čovjeka koji je sjedio upravo u toj policijskoj stanici.

„Zato sam pobjegao“, rekao je. „Jedan policajac mi je šapnuo da izađem na zadnji izlaz i da ne vjerujem nikome dok ne stignu ljudi iz druge stanice.“

Pogledala sam u retrovizor.

Sivog automobila više nije bilo.

Umjesto njega iza nas su se pojavila dva policijska vozila.

Počela sam paničiti, ali muž je rekao da stanem. Iz prvog vozila izašao je policajac kojeg nije poznavao. Pokazao je značku i odmah tražio telefon.

Muž ga je izvadio iz džepa.

Tada smo saznali zašto su mene i djecu pratili.

Ljudi sa snimaka znali su ko je pronašao telefon i pokušavali su da ga natjeraju da im ga vrati. Kada im je muž pobjegao, krenuli su za mnom jer su očekivali da će doći do nas.

Sivi automobil pronađen je nekoliko sati kasnije. Dvojica muškaraca su uhapšena, a istraga je obuhvatila i policajca iz stanice iz koje je muž pobjegao.

Te večeri, kada smo konačno stigli kući, pitala sam ga samo jedno:

„Zašto mi odmah nisi rekao šta se događa?“

Pogledao je djecu koja su spavala i tiho odgovorio:

„Jer sam mislio da prate mene. Nisam znao da su već pronašli vas.“