Majstor za klimu pronašao je telefon u zidu moje spavaće sobe

Nisam mogla da skinem pogled sa posljednje fotografije. Na njoj sam spavala, a sat pored kreveta pokazivao je 6:17. Majstor je pogledao vrijeme na svom telefonu.

„Ovo je snimljeno prije manje od četiri sata.“

Odmah sam pozvala policiju. Rekli su mi da ništa ne diram, ali telefon je iznenada zavibrirao.

Na ekranu se pojavila poruka:

„Zašto ste pomjerili kameru?“

Majstor i ja smo se samo pogledali.

Neko je znao da smo pronašli telefon.

Policija je stigla i pregledala uređaj. Fotografije su počinjale prije skoro šest mjeseci. Najgore je bilo što nisu sve snimljene iz istog ugla. Neke su bile iz zida iza klime, druge sa police, a nekoliko čak iz hodnika.

To je značilo da telefon nije jedini uređaj.

Policajac je pitao ko je u posljednjih godinu dana imao pristup stanu. Nabrojala sam majstore, roditelje, sestru, bivšeg muža…

Na pomen bivšeg, jedan policajac je zastao.

Razveli smo se prije osam mjeseci. Ključ mi je vratio pred advokatom.

Dok su pregledali sobu, majstor je pronašao još nešto iza ukrasne lajsne — mali kabl koji je vodio kroz zid prema susjednoj prostoriji.

Pratili su ga do ostave.

Iza ormara se nalazila utičnica koju nikada nisam koristila. U nju je bio uključen mali ruter.

Policajac je pročitao naziv mreže.

Srce mi je stalo.

Bila je to ista šifra koju smo bivši muž i ja godinama koristili za kućni internet.

Pozvala sam ga.

„Jesi li ti postavio telefon?“

Zakleo se da nema pojma o čemu govorim.

A onda je rekao nešto zbog čega sam se potpuno sledila:

„Provjeri datum prve fotografije.“

Policajac ju je otvorio.

Fotografija je nastala tri sedmice nakon što se bivši muž već iselio.

„Nisam mogao biti ja“, rekao je. „Ali znam ko je tada imao rezervni ključ.“

Nisam stigla ni pitati.

Začulo se otključavanje ulaznih vrata.

Svi smo se okrenuli prema hodniku.

Vrata su se polako otvorila.

Na pragu je stajao čovjek kojeg sam poznavala godinama.

Moj stanodavac.

Kada je ugledao policiju, ispustio je ključ iz ruke.

Kasnije su pronašli još dvije skrivene kamere i kopije ključeva nekoliko stanova u zgradi.

Tog dana sam se iselila.

Ali jednu stvar nikada nisam zaboravila.

Na telefonu je bilo više od hiljadu fotografija.

A na posljednjih sedamnaest, dok sam spavala, vrata moje spavaće sobe bila su otvorena.